Kvar u kompjuteru

1990-x-tajne-Kvar u kompjuteru_header2
— Nijedna bolest nije slučajna. Uzmimo primer ružnog nosa. Jedno vreme čovek živi sa činjenicom da mu je nos ružan, ali mu to mnogo ne smeta. Onog trenutka kad počne da mu smeta, to za njega postaje bolest i podvrgava se operaciji koja će mu omogućiti da dostigne stanje koje mu više odgovara. Momenat operacije je, znači, neophodan da bi čovek ponovo bio u zadovoljavajućem stanju.

Lečenje psiho-mentalnom terapijom
“Posmatramo čoveka kao jedno strujno kolo, kompjuterski sistem gde je mozak centralni kompjuter koji rukovodi i nadgleda rad ostalih nižih centara. Bolest je poremećaj sistema, i pritom nije bitno o kom konkretnom organu se radi”, kažu dr. Zdenko Arsenijević i Ruben Papjan, koji su u Beogradu osnovali Centar za praćenje, popularizaciju i širenje alternative u nauci, medicini i umetnosti “Alter”.

Dva mlada čoveka, jedan lekar i jedan arhitekta, na sasvim dva različita mesta, razmišljajući na isti način, dolaze do iste teorije. Radi se о lečenju Ijudi psiho-mentalnom terapijom. Jedan je naš sugradanin dr Zdenko Arsenijević, a drugi je Jermenin Ruben Papjan, arhitekta, kompozitor i slikar. Sreli su se рrе par godina, kada je Zdenko radio sa ekipom lekara bioenergije u Domu zdravlja u Zemunu, a Ruben se bavio lečenjem u svojoj zemlji. Posle nekoliko godina putujuće saradnje, odlučili su da udruže znanje i rad i otvore zajedničku praksu. Danas rade na Novom Bcogradu i deluju kao Centar za praćenje, popularizaciju i širenje alternative u nauci, medicini i umetnosti „ALTER”.

— Sve što radimo ima svoju naučnu bazu, bez obzira što su teorija i prilazi novi — započinju razgovor naši sagovornici. Prve teorijske postavke о psiho-mentalnoj terapiji potekle su od Rubena i zasnivale su se na tome da bolest treba posmatrati najjednostavnije, najobičnije i najmaterijalističkije. Ne slažemo se sa pričama da je energija nešto što može da se daje ili uzima, kao uzimala – davalа. Mi ne znamo uvek svoje prave mogućnosti i po kom sistemu određeni centri ili pojedine tačke u organizmu ili neki drugi nivoi, na primer ćelijski, počinju da deluju i da se u organizmu nešto kreće. Ukoliko želimo da pomognemo nekome sa zdravstvenim problemom, neophodno je da ga posmatramo kao celinu, а ne kao jedan izdvojeni oboleli organ.

Nema slučajnih bolesti

— Drugačije rečeno, posmatramo čoveka kao jedno strujno kolo, jedan kompjuterski sistem gde je mozak centralni kompjuter koji rukovodi i nadgleda rad ostalih nižih centara. Bolest je poremećaj sistema, i pritom nije bitno о kom konkretnom organu se radi. Često nam dolaze pacijenti kod kojih pronalazimo da imaju bolest na sasvim drugom delu tela od onog za koji je ustanovljeno da je bolestan. Bilo koja bolest ili njena manifestacija poremaćaj je celog sistema.

— U tom trenutku, centralni kompjuter ne kontroliše dovoljno dobro taj deo sistema. Ne šalje se dovoljno dobra i kvalitetna informacija do nivoa gde je došlo do poremećaja, ili se šalje promenjena informacija i onda se bolest manifestuje. Međutim, kod bolesnog stanja ne dolazi do promene samo na određenom organu, već se dešavaju promene na fiziologiji, hemiji i ostalim nivoima. Stanje koje čoveku odgovara je zdravo stanje. Ne odgovara mu bolesno stanje. I zato organizam uvek teži da bude u pravom stanju koje mu odgovara. Bolest ne dolazi bez veze i ne odlazi bez veze. Ako je neki čovek bolestan, to znači da je takvo sanje neophodno za njega u tom trenutku.— Nijedna bolest nije slučajna. Uzmimo primer ružnog nosa. Jedno vreme čovek živi sa činjenicom da mu je nos ružan, ali mu to mnogo ne smeta. Onog trenutka kad počne da mu smeta, to za njega postaje bolest i podvrgava se operaciji koja će mu omogućiti da dostigne stanje koje mu više odgovara. Momenat operacije je, znači, neophodan da bi čovek ponovo bio u zadovoljavajućem stanju.

Bolest je stvar evolucije. Ljudi su još uvek toliko nesavršeni da niko nema takvu evoluciju koja mu omogućava da uvek bude u skladu sa sobom i prirodom, odnosno da bude bez bolesti. I upravo zbog svoje evolucije on upada u bolest. I energetski debalans о kome se danas toliko govori, samo je jedna od niza posledica čovekove evolucije. Da bi to malo bolje razumeli uzmimo primer ručka. Kompletan ručak predstavljao bi evoluciju, momenat ručanja može se uporediti sa momentom bolesti, a energetski poremećaj je samo deo — kašika sa kojom se jede. Prema tome, to je jedan mali segment celog procesa. Kao što se može zaključiti, sve je u neposrednoj vezi i energija kao takva je neophodan komponent celokupnog procesa, dok je bolest situacija, odnosno kretanje, gde se koristi taj komponent uz još puno drugih. Na primer, kad ste uzbuđeni, ili zaljubljeni, najčešće izjavljujete kako se dobro osećate i kako ste puni energije, a svi znamo da je uzbuđenje povezano sa radom endokrinih žlezdi, lučenjem adrenalina i slično.

Uticaj okoline

— Danas se često govori о reinkarnaciji i о nekim budućim životima, a mi smatramo da je smrt neophodan proces posle života. Kao što fotelju, kojom smо se služili godinama, moramo jednog dana da izbacimo, jer je izgubila svoju funkciju i namenu, tako je isto i sa nama. Bitno je da postoji jedno vreme i trajanje u jednom vremenu, posle toga dolazi neko drugo vreme, odnosno, evolucija ide dalje. Javlja se neka druga forma. Tako je isto i sa bolestima. Prekjuče smo možda imali anginu, danas imamo šećernu bolest, treći dan ćemo biti možda u nekom trećem različitom stanju. Svaki od ovih činova je stvar evolucije.— I okolina utiče na stanje. Dovoljno je da jedna nasmejana osoba uđe u neku prostoriju i stanje se automatski menja. Često je dovoljno promeniti samo jednu komponentu i da bolesti više пеma. Аli je isto moguće i da pacijent umre. Sve zavisi da li ste mu dali pravu informaciju. Jer, specijalista mora uvek da zna koju informaciju kom pacijentu treba da pruži. Možete imati pet istih bolesti, kod pet različitih osoba što znači da morate imati pet različitih informacija. Nama pacijenti često dolaze sa dijagnozama, što je sasvim u redu, međutim, sistemom informacija moguće je pacijenta odmah videti. Kao što običan čovek vidi sobu, tako je nama bez posebnog gledanja moguće odmah da vidimo stanje organizma nekog bolesnika. Ono što je naš prevashodni zadatak u kontaktu sa bolesnicima, je da pokušamo da ubrzamo fazu bolesti u njenoj evoluciji.

Karma i prosvetljenje

U razgovoru sa ovim mladim Ijudima dotičemo se i pitanja karme, odnosno ljudske sudbine. Obojica objašnjavaju da je najvažnije ono što čovek sam radi, njegovo ponašanje i odgovornost prema sadašnjem životu i da čovek, u stvari, u svakom trenutku pravi svoju sadašnju životnu karmu.

—  Imali smo jednog druga koji je prema svojoj priči došao do spoznaje da je u bivšem životu bio književnik, i sledećih šest meseci umišljao je da može da bude ono što je prema njegovom uverenju nekad bio. Normalno da ga je to dovodilo samo u neprijatne i smešne situacije, dok na kraju i sam nije uvideo svu glupost ovakvog razmišljanja. Kakvu praktičnu  vrednost može da ima saznanje da ste u nekom prethodnom životu bili genije? U najboljem slučaju to može da vas baci u depresiju. I uopšte, danas je došlo do velike vulgarizacije mnogih duhovnih, drevnih disciplina.

—  Isti je slučaj i sa pitanjem prosvetitelja. Svi vas uče da treba da tražite prosvetljenje negde van sebe, u svojoj okolini ili preko nekih drugih. Šta znače pojedina učenja о meditaciji? Dišite svesno, jedite svesno i bićete ceo dan u meditaciji! Onda vam ne treba da meditirate dva puta dnevno po dvadeset minuta i da pričate о meditaciji, jer ukoliko ste svesni sebe, ceo život možete da provedete u nekoj vrsti meditacije! Normalno da je najteže upoznati samog sebe, ali zato je vrlo važno naučiti biti otvoren prema samom sebi. I to početi od najmanjih stvari.

Sva učenja о prosvetljenju su vrlo primamljiva i u svojim polazištima pozitivna, sa visoko moralnim motivima. Međutim, često se dešava da ljudi upadnu u najobičnije iluzije i izgube kontakt sa stvarnošću. Zato je po namа, mnogo upitnije, svoje vreme i mogućnosti utrošiti na spoznavanju samoga sebe i otvaranju sebe ka sopstvenoj ličnosti. Samo na taj način će da se prevaziđu mnogi problemi, koji se javljaju kao prirodna posledica čovekove evolucije.

Izvor: ”Tajne – Kvar u kompjuteru”, 1990

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s