Ruben Papian – Više od doktora

Poznati istraživač ljudskog mozga, stručnjak u oblasti ezoterije i parapsihologije, čovek koji ume i hoće da pomaže ljudima. Složićete se da je takve ljude danas jako retko sresti. Nama je jako drago što smo jednog sreli. Predlažemo vam da obratite pažnju na razgovor sa Rubenom Papianom, nakon čega će vam biti lakše da živite, zato što ćete se vi, kao i ja, uveriti da je ljude moguće spasiti. Čak i  tada kada oni sami ne veruju u to.

Ljudski mozak sadrži u sebi neverovatan obim informacija (u datom momentu mozak svakog od nas dobija informacije o million procesa koji se dešavaju u svetu, ali svest ne registruje sve to kako ne bi gurnula čovečanstvo u paniku). Kada se čak i deo informacija mozga javlja kao nešto destruktivno kod nas počinju problemi – sa zdravljem, porodicom, poslom, u odnosima.

Ja kao parapsiholog (čak radije kao paranaučnik) vladam sposobnošću da bukvalno udjem u ljudski mozak, “da se štelujem na njegovu frekvenciju” i da ga očistim od rušilačkih informacija.

Ali ja imam moralni kodeks u skladu sa kojim ne ulazim u tudju glavu dok mi to ne zatraže. Ako zatraže, počinjem tretman, radim dijagnostiku. Ako otkrijem organsku bolest, već posle sedam tretmana počinje proces isceljenja – brže ne treba, bolestan organ neće izdržati takav napor. U procesu lečenja koristim  metod bioenergije ili utičem neposredno na povredjeni organ.

Ako bolesti nema, nego jednostavno čoveku u životu sve ide naopako, za uspostavljanje informacionog balansa dovoljan je jedan tretman, nakon čega se život pacijenta poboljšava jako brzo.

Meni se obraćaju sa raznim problemima čak i sa tako ozbiljnim gde je pomoći skoro nemoguće. Sada govorim o stanjima pre smrti. S vremena na vreme letim svugde po svetu i bukvalno se dešava da spašavam ljude.

Pre oko 3 nedelja u Beogradu kod mene je na pregled došao čovek bolestan od raka. Bio je to muškarac od 60 godina kojeg je bilo strašno gledati: lice mu je bilo boje žute cigle, čak su i beonjače bile žute, pri tom telo je bilo normalne boje. Taj pacijent je pre nego što je došao kod mene prošao hemoterapiju koja nije dala nikakve pozitivne rezultate. Bilo je vidljivo da ljudski organizam još uvek funkcioniše, ali tužan rasplet se već približio. Počeo sam da tretiram čoveka. Kroz 30 min direktno na očima, na licu, kroz žutilo su počeli da se pojavljuju bele tačkice, počeli su da svelte beonjače. Drugog dana zvali su njegovi rodjaci i rekli da se žutilo smanjilo na 50%. Danas koža lica tog pacijenta je došla do normale, jetra se oporavila. Ali najvažnije je to što su se povukli simptomi raka. To je veoma težak, netipičan slučaj, i meni je drago da se sve to završilo upravo tako.

Te nedelje u Beogradu dok sam radio primio sam oko 46 ljudi, od njih 13-14 pacijenata je dolazilo na tretmane; 5-6 ljudi je bilo sa rakom, sa njima sam radio reprogramiranje mozga. Pored toga sam svakog dana imao po nekoliko predavanja. Da li se ja umaram pored tako gustog rasporeda? Ne. Oduševljanje zbog činjenice da sam uspešno odradio posao anulira fizički umor.

U julu su mi doveli tinejdžera od 13-14 godina, potpuno zdravog, ali sa potpunim odsustvom koncentracije, pažnje i velikim problemom zaboravljanja. Sa doktorima su gestikulirali. Nakon 3 meseca od početka mojih tretmana, pamćenje se kod deteta oporavilo na 70-80%.

Nedavno sam radio sa jednom ženom kod koje sam dijagnostikovao veliki miom na materici. Za ljude koji nisu stručnjaci, potrebno je uvek naglasiti, da se miom ponaša čudno – nakon lečenja može da počne da se umanjuje, ali za vreme menstrualnog ciklusa se ponovo uvećava. Tako da, miom je rat izmedju mene i organizma mog pacijenta. Ali što je najgore ja u svakom slučaju ostajem pobednikom.

Setio sam se još jednog slučaja od ranije. Pre 4 godine su mi doveli dečaka od 5 godina sa jako čudnim ponašanjem. Nakon pregleda rekao sam roditeljima:

– Sada ću vam postaviti jedno pitanje, samo nemojte se čuditi. Da li vam je vaše dete ikada govorilo da se oseća kao starac?

– Govorilo je.

– Oko 70 godina.

– Da, doktori su tvrdili da je to nekakav psihički poremećaj.

To nije bio nikakav psihički poremećaj, jednostavno mozak petogodišnjeg deteta je greškom dobijao signale starog čoveka. Jas sam brzo ispravio tu situaciju, jer naš mozak je kao radio: samo malo promeniš podešavanje i odjednom nestanu šumovi.

Da li sam ja uvek ubedjen u pozitivan ishod? Ne. Ne zavisi sve od mene – u mnogome svoju ulogu igra i sam sistem čoveka sa kojim ja u datom trenutku radim. Ali ja sam uvek siguran u sebe. I uvek uradim maksimalno što mogu.

Neki autobiografski podaci

Ruben Papian se rodio 6. juna 1962. godine. Jako rano je počeo da doživljava osećaje sasvim druge realnosti

1982. godine – slučajno se sreo sa čovekom koji je iznad nekog mahao rukama. To je bio ekstrasens. Od tada počinje ?? vrtoglavi process samoobrazovanja i poznavanja ezoterije.

1988. godine – postaje ekstrasens pri Ministarstvu inostranih poslova u Moskvi

1990. godine – leti u Jugoslviju, gde se o njemu pojavljuje prva publikacija nakon čega počinje prava “rubenomanija” – parapsiholog Ruben Papian prima od 150 do 200 ljudi na dan.

1994. godine – odlazi u Holandiju i počinje saradnju sa SHELL-om, učestvuje u krupnim projektima – od 50-milionskih do polamiliardskih

2005. godine – Centar Rubena Papiana u Beogradu se transformiše u Institut ezoterije i parapsihologije. Regrutuje se kadar, po metodi Papiana su u toku istraživački radovi

2008. godine – Ruben Papian prelazi u Los Anđeles

Izvor: ”Екатерина Алексеева – Рубен Папян – Больше, чем врач”, 2008

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s