Имам харизму, то је извесно

Ruben Papian - Imam harizmu to je izvesno

Рубен Папиан, човек који дилује са смрћу. Тврди да је његова снага не у паранормалним могућностима, већ у знању о човеку које користи да му помогне: ”Суштина мог занимања је одговор на пи­тање како функционише свет који није материјалан. И суштина опстанка на том путу је да останем нормалан. Гомила нас који се бавимо тим, да кажем пара­нормалним појавама, је скренуло са пута. Неки су завршили у психијатријској болници, други рачунају да Бог нема чиме да се бави већ само њима лично, трећима су се лични квалитети деформисали у ароганцију и супериорност, четврти су се претворили у потпуне, врло логичне преваранте јер их суштина рада више не занима, баве се механиком која се понавља. А све је то због славе, новца, комплекса…”

Са 26 година је постао екстрасенс Министарства спољних послова СССР. Три године је обучавао одабране руководиоце у нафтној компанији Шел како да преговарају. Необична биографија овог 46-огодишнјег Јерменина из Јеревана потакла је једног холивудског продуцента да сними филм о њему, а играо би га Џони Деп.

Због посебних способности које поседује, неки га доживљавају као бога, а неки као ђавола. За неке је со, за неке чоколада. У Европи, а са­да и у Америци, помогао је многим људима који су имали разне пробле­ме – здравствене. односно психичке и пословне. Неки га зову езотеристом, магом, а он на то узвраћа да је за њега магија само коришћење природних процеса. Када ми исприча случај у ко­ме је зауставио смрт оца једне познате словеначке глумице, уједно закључи како је заправо диловао са смрћу. Каже да је човеку оболелом од кар­цинома, који је већ данима у коми и сваког тренутка се чека крај, ушао у главу. Питам како, а он каже:
”Не питајте, то је као кад уђете на Интернет.”

Његова дефиниција способности које поседује, а оне су парапсихолошке, пре свега, своди се на следеће:
”Имам харизму, то је извесно. А њу сам користио захваљујући знањима која поседујем. Да не буде мистерије ’ моје знање је у томе што свакодневно стичем нова сазнања о томе како се користи човек. Имам појачан его, као систем заштите и очувања система имунозаштите, психички и физички сам веома стабилна личност, стојим чврсто ногама на земљи.”

Ко је заправо Рубен Папјан?

Папјани воде порекло из седмог ве­ка, од пара Папа, а оно јан означава припадност. Као неко овде ко је По­пов. Рубенов стриц је светски познати виолиниста који живи у Америци, брат његовог деде био је председник Јерменије и близак са Стаљином… Али, како каже Рубен, ”нико се није бавио ничим сличним као ја. Овим непрецизним наукама”.

Рођен је у Јеревану, главном граду Јерменије 1962. године у породили архитеката. Тада je био на челу велике грађевинске организације у то време. Од сина се очекивало да буде архитекта, мада jе имао изузетан сликарски таленат и као млад се представио на веома успешним изложбама:

”Али, ништа од мене као архитекте. Едуковао сам се, али се тимс нисам бавио  jеp ме једноставно није за­нимало. У младим годинама сам био и музичар, доста добар и доста познат у Јерменији, имао сам свој бенд, певао, аранжирао… Али ни то није био мој трајнији избор.”

Као дечак је сматрао да има веома развијену интуицију, јер је умео да ка­же: „Десиће се то и то”, и то би се десило. Са двадесет година, као рок музичар дуге косе, почео је да капира ка­ко има разлике између онога како он види свет, и како га виде други. Није то умео најбоље да објасни, али за тренутак када се то преломило:
”Мајка се нешто разболела, долазим кући видим је у кревету, и непознатог човека који изнад њене главе маше рукама. За мене је то био шок и осетио сам тај први контакт са нечим паранормалним, али уживо. И одмах сам од тог човека узео сву литерату­ру коју је имао. Почео сам да учим о нечему што се у то време звало биоенергија. Веома брзо сам напредовао. Био сам спреман за улазак у неке тајне човекове природе које су ме иначе занимале.”

Неколико година касније, тачније у 26. години, био је већ толико славан по својим необичним моћима, да је постао екстрасенс Министарства послова СССР. Министар је био Шеварднадзе. Ни­ко га није питао хоће ли, сматрало се нормалним да се одмах пресели у Москву и почео је живот затворен у кругу све­та коме је био на услузи. Добро плаћен и до­бро заштићен:
”То се третирало као алтернативна медицина. Дакле, званично су постојали лекари, али су се тражиле услуге и од оних попут мене. Џуна се директно бавила здравственим стањем породице Горбачов, а ja сам био при Министарству. О мени се није знало, нити се писало, а поред мене је био ангажован још један старији човек о коме нисам ништа знао нити сам га познавао.”

Рубен каже да је превише храбро рећи да је он лечио лјуде из света дипломатије, али им је помагао. Амбасадори и њихове породице су тражили његове услуге. Тако је упознао и једног високог југословенског функ­ционера, „али интернационалног”, ка­ко прецизира Рубен, и овај га је по-звао у Београд да помогне његовој унуци 1988. године:
”Дошла је 1989. година, са породицом сам планирао да се иселимо у Амери­ку. За то време, од када сам први пут дошао у Југославију па у наредних го­дину и по дана, овде сам долазио пет пута. Почело је о мени да се говори и пише, овде сам се осећао као код куће, и запитао сам супругу због чега бисмо ми уопште ишли у Америку када нам је овде сасвим добро. И тако смо се 1990. године преселили у Београд. Долазило је 150 до 200 људи дневно који су од ме­не тражили помоћ. Резултати су генерално били задовољавајући и то ми је дало могућности да што боље упознам материју која се зове човек и његову природу.”

Тврди да је његова снага не у паранормалним могућностима, већ у знању о човеку које користи да му помогне. Зна­ње из медицине, физике, хемије, астрофизике… И знање из најкомликованије области која се зове езотерија. Ту нема никаквих егзактних закона, ништа не може да се опипа, али се осећа:
”Суштина мог занимања је одговор на пи­тање како функционише свет који није материјалан. И суштина опстанка на том путу је да останем нормалан. Гомила нас који се бавимо тим, да кажем пара­нормалним појавама, је скренуло са пута. Неки су завршили у психијатријској болници, други рачунају да Бог нема чиме да се бави већ само њима лично, трећима су се лични квалитети деформисали у ароганцију и супериорност, четврти су се претворили у потпуне, врло логичне преваранте јер их суштина рада више не занима, баве се механиком која се понавља. А све је то због славе, новца, комплекса…”

Рубен мисли да га је у тој нормалности сачувао и стари Јерменски ген, добро порекло у смислу јаке крви. Се­бе дефинише парапаучником, јер није задовољан само резултатима које има, већ га занима одговор на пита­ње због чега нешто у човековој пси­хи функционише баш тако. Од 1990. до 1994. годинњ направио је у Београду властити развојни центар бавећи се случајевима из којих је требало извући сазнање, синтезу:

”Дошао сам до тога да се основни, клучни процеси у човековом органи­зму, формирају у глави. а не у органима. То сам најпре испробавао на себи, себе сам навијао као што навијате сат, појављивали су се нови, занимљиви моменти моје личности. Тако сам напранио методу Менталне корекције комуникације.”

За те четири године био је инфилтриран у све друштвене слојеве ондашње државе и потоњих држава насталих од бивше Југославије. Ти бројни сусрети са људима прибавили су му необична искуства и добрим делом одређивали даљи пут у каријери:
”Упознао сам једног адвоката који је долазио из Беча да бисмо разговарали. Умео је да ми поставља најглупља могућа питанја, типа, има ли живота на Марсу? Одатле бисмо стигли до приче о холандској краљици. А ја нисам ни знао да Холандија има краљицу. Немојте се чудити, када млади изађете из Совјетског Савеза, углавном знате за Брежњев и Брежњева. И ја сам му рекао да тај проблем није везан за краљицу већ за њеног мужа. А он је болестан од тога и тога.”

Поменути адвокат је Рубенову дијагнозу испричао холандском амбасадору, и после месец дана је позвао Рубена на вечеру и казао му да се у амбасади Холандије у Београду налази писмо од краљице упућено амбасадору:

”Пре тога, амбасадор је написао писмо краљици у коме каже како улицама Београда шета неки тип који прича о стварима из двора, додуше веома тачно, али о томе се не прича ни на двору. И тако је краљица у писму амбасадору након тог обавештења тражила да упозна поменутог господина. Тако сам постао господин. Имао сам 31 годину.”

У то време Рубен је имао готове написане радове о томе како се могу користити мождани потенцијали и шта уопште значи мозак. Ти радови су након ове приче, такође посредством ин­тернационалног адвоката, стигли до холандске владе. Тако је Рубен позван од Министарства културе Холандије:
”Разговор због којег су ме звали односио се на сегмент из мојих радова који гласи: Теорија и методологија проналажења и убрзања развоја талента код талентоване деце. Они су били веома за интересован и за то, разговарао сам са министром културе Холандије, предложили су ми да направимо експерименталну школу за децу, где бисмо применили моју ме­тодологију.”

И тако је Рубен са породицом отишао у Амстердам где и данас живи. (Рубен је у браку са Наташом, имају сина и кћер, а њихов син је ожењен у Београду и ту живи, од недавно имају и унуче, тако да је Рубен често у Београду, прим. Р.С.) Почело је но­во поглавље у његовом раду:
”Нисам отишао зато што ми није било добро у Београду. Напротив, ја во­лим ову земљу, ово је мој град. У па­кету мојих радова који су се налазили код неког у холандској влади, налазио се и рад код називом Оперативни систем коришћења можданих потенцијаласа поднасловом – Систем анализе, формирање мисли и систем правилног преговора у економским јединицама. За то се заинтересовала нафтна компанија Шел и јавили су ми се. Дошли су људи, разговарали смо, и они су ме у правом смислу те речи купили. Потписали смо уговор са ве­ома респектабилним цифрама за ме­не као консултанта и ја сам почео да тренирам њихове старије купце и старије менаџере. Три године сам био апсолутно са њима, и то сматрам својим невероватним успехом. Јер, нафтна, гасна и нуклеарна индустрија су витално важне и веома затворене индустрије. Ући у њих је питање поштовања великог протокола. И при том ја дола­зим из источних земаља, без икакве репутације у том свету, са својом тео­ријом коју сам искреирао на основу неког рада, али без провере у пракси.”

За годину дана, Рубен је истренирао 76 људи у овој компанији који су у по­слу почели да дају резултате. После пола године рада, високи менаџмент Шела је тражио од њега да обучава сам врх руководства, а када је прошло годину дана од његовог рада са људи­ма у овој компанији, понуђено му је да и сам учествује у најважнијим преговорима. Не као стручњак, већ као веома важан консултант:

”Треба да видите те глупаве европске индустријалце. Патологија. У пра­во сам изашао из веома затвореног клуба европских индустријалаца због нивоа глупости тих људи. Таквим људима ја не требам, јер они мене не разумеју. Индустрија западних земаља је механизам, ту не треба да будеш паметан. Што глупљи то бољи. Глупост и новац су саставни део тог механи­зма. Кад је о политици реч, ту је ситуација мало другачија. Политика је шаховска игра која има своја правила и много подмуклих корака. И зато је веома важан ниво интелигенције потребан у политици, јер треба знати ка­ко изманипулисати – у лошем или у добром смислу те речи. Мада, данас све више видимо како се политика претвара у индустрију где политичари постају ирелевантни, они су обични шрафови, људи који извршавају своје дужности. Не траже се ментал­не креативности. Одмах да кажем да овде не мислим на источне эемље. Руска политика је висок о интелигентна, а Русија функционише у великој ме­ри аутономно, као свет по себи.”

Рубен Папјан инсистира на сазнању, на едукацији, на знању. Развио је своје методе у области којом се бави, а која се зове биоенергија, езотерија, магија… које су врло корисне и стимулативне за човека. Реч је о једноставним вежбама за хармоничан развој личности, после којих биологија ради другачије:
”Реч је о балансирању емоционалног, фиэичког и енергетског стања личности како би човек функционисао на најбољи начин. Ту помажу и моји патенти, а има их шест које сам заштитио и развио у Холандији. Ра­ди се заправо, о једној врсти енер­гетског туша и других инструмен­та које користим да бих помогао пацијентима.”

Недавно је Рубен дошао из Амери­ке. Био је то тpeћи пут да одлази на овај континент. И најзанимљивији. Наиме, преко својих пријатеља, Јермена који су успели у Америци, ступио је у контакт са једним америчким продуцентом коме је помогао да разреши један проблем који је имао током снимања. Тако се овај заинтересовао за Рубена и када је чуо део његове биографије, није дуго размишљао. Јавио му се после извесног вре­мена и понудио да се сними филм о њему. Веома брзо се дошло до Џони-ја Депа као протагонисте. 

Извор: ”НИН – Имам харизму, то је извесно”, 2008 Mај, Srbija

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s