Budi režiser svog života!

U decembru prošle godine u Almaty otvorena je škola duhovnog razvoja čoveka “Sfera”, koju je osnovao psiholog i bioenergetičar Ruben Papian. Skoro 20 godina njegova škola radi u Srbiji, i evo sada je otvorena u Kazahstanu. Svako ko želi može se obučavati u njoj i… početi svoj život od početka. Danas Ruben odgovara na pitanja koja mu najčešće postavljaju njegovi učenici.

– Ko ste vi, Ruben Papian?

– Očigledno, čovek. Trebalo je da budem arhitekta, psiholog, umetnik, muzičar – nisam postao, iako se u sve ovo nekako razumem. Stalno učim, ali ne kod učitelja, nego kod ljudi koji sami dobro rade to što ja hoću da naučim. Sada sam, na primer, u Almaty uzeo časove fotografije – mnogo mi se svidelo.

– Objasnite, šta je to ezoterija?

– Svet je podeljen na dva dela – ekzoterični i ezoterični. Ekzoterični – to je spoljašnji svet koji možete da vidite, da doživite, a ezoterični – to je unutrašnji, ona koji ne možete videti, ali faktički od njega se sastoji ceo ekzoterični svet. Na primer, vi vidite čoveka, možete se međusobno gledati, ali unutrašnje, ezoterične procese, koji njega čine čovekom, ne možete videti. Ili recimo: ti uzmeš lopatu i kopaš pred sobom jamu – to što ti vidiš baš u ovoj sekundi – to je ekzoterični svet, a to što vidiš posle sekunde – to je ezoterični svet. Tebi govore da je tamo zlato, ali ti ne veruješ dok sam ne vidiš, dok to ne postane očigledno. I tako čovečanstvo vremenom od ezoteričnih znanja napravi eksoterična. Zbog toga je ezoterija, kao sistem znanja, oduvek postojala i postojaće zauvek. Praktično sve što čovek zna, nekada je bilo ezoterično, tajno znanje. Pre hiljadu ipo godina većina je mislila da ljudi vide tako što svetlost izlazi iz oka i tako oseća predmete. I posle samo jednog Njutnovog eksperimenta ezoterično znanje o tome da svetlost ne izlazi iz oka nego upada u oko, postalo je opšte prihvaćeno. To znanje je u početku naišlo na negativnosti – ljudi su navikli da misle tako kako su navikli – a sada nam se pokazalo da je to očigledno.

– Ekzoterija ili ezoterija – međusobno zavisne ili ne?

– Vremenom su znanja, koja su bila dostupna samo za odabrane, postala uobičajena za svakoga. Ali to uopšte ne znači da se ljudi dobro snalaze u tome što vide – u ekzoteriji. Na primer, dosta prost proces: kako se voda penje kroz stablo drveća ili kroz papirnu maramicu, uprkos svim zakonima gravitacije? Malo ko od odraslih može ovo objasniti pravilno i detaljno. U svakoj, za nas uobičajenoj temi, postoji dubina, koju ne samo da nismo dostigli do sada, nego još i svesno sebe zaustavljamo. Znate li vi da su istraživanja u nuklearnoj fizici obustavljena zato što kvark – fundamentalna čestica – zapravo demonstira materijalizaciju. Ako jedan njegov deo odvojite od drugih, na njegovo mesto se odmah pojavljuje nov. Nije jasno, na koji način. Ispada da materija konstantno demonstrira formu samoočuvanja, i fizika je u svojim istraživanjima došla do materijalizacije. Ali ako materijalizacija postoji uvek i svuda, ezoterija je onda – širom sveta. Zato što, koliko god da kopamo – do jezgra zemlje ne bi došli, suviše je duboko.

– U mnogim knjigama o ezoteriji piše da ako ti pravilno preneseš Univerzumu svoju želju, ona će se obavezno ispuniti. Zašto onda ponekada ti samo pomisliš i ona se već ispuni, a ono što hoćeš najviše od svega se ne ispunjava?

– Knjige se često pišu da bi se prodale. Zato je njihov sadržaj – veoma zanimljiv, banalan, mora se svideti čitateljima. Evo ideja o željama: kaže se da je sve što je od vas potrebno – da poželite. To nema nikakve veze sa realnošću, ali ljudi su gotovi da kupe te bajke, samo da ne bi morali da se opterećuju učenjem, radom. To nije ezoterija. To je ono što se prodaje pod njenim imenom. Želja – ima veoma subjektivan faktor. To čoveku kaže da, to što on hoće, je krajnje objektivno – on je poželeo, i ceo svet samo čeka dok se njemu ne ugodi. Svet ne čeka momenat da ispuni želju svakome. Vi ste pitali: zašto se želja ne ispunjava, a ja imam drugo pitanje: a zašto ona mora da se ispuni?

– Možda zato što to može da bude korisno za mene.

– A ko o tome odlučuje? Eto, vi hoćete da ovaj telefon bude vaš, a čovek koji sedi preko puta je protiv – zato što hoće telefon za sebe. Ta želja mora da se ispuni? Sedam milijardi ljudi na Zemlji imaju mnogo često konfiktujućih međusobnih želja.

– Nemaju svi tajna znanja o tome kako pravilno sprovesti želju.

– Znači, vi želite da imate znanja iz ezoterije? Tada je tome potrebno posvetiti vreme, učiti. Ili vi hoćete prosto da poželite i da budete potpuno uvereni da će to biti dobro za vas?

– Ali neke želje se ispune, a da nisu od onih o kojima stalno mislimo, nisu najdublje.

– Na primer, ti si poželeo da vidiš nekog čoveka i on te je kroz par minuta pozvao. Obični čovek misli ovako: sila privlačenja! U meni se stvorila želja – i ispunila se. Ali evo pitanje: on je pozvao zato što ste vi poželeli ili je on hteo da vas pozove, vi ste ulovili njegov signal i pomislili na to dok je on išao do telefona? Čija je to bila želja? Može biti da je sama pojava želje kod vas bila element manifestacije vaše intuicije i vi ste prosto primili signal drugog čoveka?  Može biti da vi ni ne kontrolišete svoje želje, nego samo registujete signale intuicije? Ako bi ljudi hteli makar malo da upoznaju, na primer intuiciju i šta je ona, onda bi sve to izgledalo sasvim drugačije: ne bi bilo sa pozicije želje “bilo bi tako lepo da on sad pozove”, nego “evo pomislio sam, sad će me pozvati!” Vaša intuicija ne radi pod vašom kontrolom, nego autonomno, a vi ne znate kako da registujete njene signale. I za to postoje specijalne vežbe – na primer, kako razlikovati svoju misao od misli čoveka preko puta, zato što vaša glava ni ne zna čije signale je ulovila. A sposobnost kvalitetnog primanja signala zavisi od toga da li svesno vi primate te signale ili ne – automatski rešite da je to bila vaša želja ili da ste ulovili neki signal. Sada smo konačno došli do pitanja: zašto se nečija želja realizuje, a nečija ne? Zato što su uslovi za neku pojavu sazreli, i kod vas u glavi počinju da se pojavljuju te želje koje mogu biti ispunjene. Na primer: “Hoću sutra da poletim na Mars” – i eto, ti već te noći imaš san u kom ti letiš na Mars. Ali, ja sam hteo da odletim fizički, u raketi, ti kažeš – ali to već ne može da se desi, nema uslova. Nema uslova, a ti si formirao želju – zato se ne ispunjava. Znači, za ispunjenje bilo koje želje moraju se izgraditi odgovarajući uslovi. Ona će se ispuniti samo u tom slučaju, čak i ako ti o njima ništa ni ne znaš. Tako da, kada nešto poželite, da li ste sigurni da ste baš vi to poželeli – ili je vaša želja prirodna posledica uslova koji su se razvili?

– Ali ako su naše želje samo posledica stvorenih uslova , možemo li mi uticati na uslove kako bi pomogli da se ostvare?

– Uslovi ne zavise od onoga ko želi. Proces ide konstantno, zato što se sama želja javlja kao rezultat izmenjenih uslova za njeno ispunjenje. Tvoja želja se ispunila zato što su postojali odgovarajući uslovi za ono što si ti poželeo. Ali sam čovek ne zna kada se dogodi. Potrebno je uvažavati, ne samo svoju fantaziju povodom svojih želja, nego i uslove u kojima se ti nalaziš. Kad se ti daviš u sred okeana, bez obzira koliko ti želeo da si kod kuće ispred televizora, ti ćeš se udaviti, zato što okeanu ne odgovara da se čovek koprca u njemu. Ako uporedimo tebe sa okeanom, ti si naravno, car prirode, ali potonuli.

– Ispada da ja nikako ne mogu da utičem na to da se moja želja ispuni – ona se sama rodi, sama ispuni, ako je došlo vreme da se ispuni – i ja tu baš ništa ne radim?

– Ako je došlo vreme i želja se pojavila – ona će se ispuniti. Ako si sam smislio svoju želju – onda to nije želja nego fantazija, a to nije jedno te isto. Ako si se setio kako si u detinjstvu krao jabuke, i hoćeš da osetiš njihov ukus – to nije želja, to je fantazija vezana za prošlost, i ova fantazija se ne može sad realizovati. Ta želja nije došla, ti si nju sam formirao na osnovu unutrašnjih procesa, u ovom slučaju fantazije. Potrebno je naučiti kako razlikovati fantaziju od želje – ne mešati svoju svest u to, ne daviti samo da bi iz svake  fantazije dobili ono “hoću”. Vaspitavati sebe. Biti čovek. Razviti u sebi umeće – kako pravilno želeti – znati šta želeti, da bi bilo pravilno. Želja je kao sastavni deo čoveka postojala i postojaće – ali za svoje unutrašnje ciljeve. Ako ti želiš da učestvuješ u procesima njihovog sprovođenja – ti moraš da učiš, a ne da se postaviš iznad nje.

–  Možda ja nisam pravilno postavila pitanje? Uopšte, da li se pitanje o željama postavlja ezoteriji?

– Najprirodniji faktor razvitka čoveka – želja – nauka nikako ne obrađuje, ni jedna nauka ne može reći gde, kako i na koji način ona nastaje i kako se realizuje. Sama misao – ona je nematerijalna, i ezoterija se zanima tim konceptom više nego bilo koja druga nauka.

– U današnje vreme jako često ljudi  padaju u depresiju, zato što nešto hoće, a ne mogu to da dobiju. Može li se pomoći tim ljudima?

– Kažite, zašto u vreme rata niko nema depresiju, iako je povod za nju mnogo veći nego sada? Zato što čovek tada misli pre svega o opstanku. Proterajte depresivnog čoveka iz njegovog toplog stana na mraz na ulicu, ne dajte mu da jede – i posle nedelju dana on će sa velikim entuzijazmom otimati kosku od kučeta.

Sa druge strane – pogledajte kako živi naš prosečan savremeni čovek: svaki dan ustaje u 8 ujutru, pije kafu, ide na posao, onda se vraća sa posla, gleda televizor, ponekada upaljen, onda legne da spava, jednom godišnje ide na odmor – obično u Tursku (interesantno, od čega li on odmara?) – i opet se vraća svom rasporedu. Čemu može dovesti takav život? Život je zaista tako jadan? Monoton? Zbog toga, pre ili kasnije, u glavi 80% ljudi pojave se misli o samoubistvu. To izaziva neku vrstu unutrašnjeg života. Neko vreme. Ali čovek se posle toga i na tu misao privikne – ako je spoljašnji život takva monotonija i dosada, onda se i unutrašnjost polagođava. Kako iz toga izaći? Promeniti uslove.

– A kako ne upasti u to?

– Razvijati sebe. Ljudi pokušavaju da se zabave sa spoljašnjim uslovima. Čitaju, idu u bioskop, nalaze se sa društvom, putuju – po toj logici, što se čovek više zabavlja manje su šanse da će biti depresivan. Ali to nije tako. Zato što, dok si svo svoje vreme posvetio spoljašnjim uslovima, sebe nisi razvijao –  knjiga te neće razviti, nisi je ti napisao, i film razvija samo onoga ko je taj film napravio. Tako da, treba uključiti film u svojoj glavi – učiti kako biti režiser. Razvij sam sebe.

– Gde se to uči?

– U “Sferi” recimo. Počneš da razumeš i da vaspitavaš sebe. Obogati svoj svet, ne sa spoljašnjim činiocima, nego pogledaj ispočetka, od čega se ti sam sastojiš. Tako ćeš da razumeš kakvi su i drugi. Ti ćeš razumeti da je tvoj unutrašnji svet hiljadu puta bogatiji i interesantniji od spoljašnjeg. I taj bioskop je sve vreme drugačiji, ti možeš da gledaš druge i pričaš sa kim god hoćeš – kakva tu depresija može da bude? Ti ćeš od jutra do večeri od radosti da plešeš, zato što imaš gomilu razloga za radost. Kada bi svako mogao da vlada makar onim što ima – ljudi bi zaboravili depresiju. Ali ljudi traže lakši način. I bolji je lakši put od depresije – glad i hladnoća. Ili rak. Sa metastazama. Počinješ da patiš. Patiš, ali ne padaš u depresiju. Takva patnja se i zove život. Tako da, izbor je vaš.

Izvor: “Время – Будь режиссером своей жизни!”, 2012 Mart, Kazahstan

Pročitajte još o Rubenu Papianu:
Sajtovi za učenje:
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s