Ruben Papian: Čarobnjaci mogu da nose i poslovno odelo

Intervijuisati Rubena Papiana – to je kao ispitivati tajnog agenta. Nije jasno ni kako ga predstaviti: dužnost, specijalnost, zvanje, ostali su misterija. Govoreći o svojoj profesiji, Ruben objašnjava: “Moja profesija – to je život”. A na pitanje: ”Čime se konkretno bavite?” – on odgovara: “To ne zna ni moja žena”. I na samom kraju razgovora isplivala je ključna reč: wizard – čarobnjak. Ona pristaje Rubenu bolje od svega…

Iz naših izvora saznajemo da Rubena Papiana smatraju parapsihologom i ekstrasensom svetske klase, on radi sa višom klasom u različitim zemljama – sa ministrima, političarima, poslovnim ljudima. On ima različite metode utinja na čoveka – energijom, psihologijom, on leči, pregovara, osigurava uspešnost projekta. Govori pet jezika, radi u Evropi i Americi. Nekoliko dana ostaće u Almati. 

– Ruben, na koji način ste započeli svoje delatnosti?

– Trebalo je da budem arhitekta, ali nisam. Bilo mi je 20 godina kada sam počeo da shvatam da je nešto u redu ili obrnuto, da nešto nije u redu. Ispostavilo se da imam sposobnosti. Kod mene su za pomoć dolazili ljudi koji imaju funkciju i vezu sa državom. Bio sam u Moskvi i sreo sam se sa činovnikom visokog ranga iz Ministarstva inostanih poslova SSSR, i predložili su da budem ekstrasens za MID (Ministarstvo spoljnih poslova). Tada sam se bavio isključivo lečenjem. Kod mene su dolazili sa savršeno ljudskim problemima – stomačni čirevi, bol u zglobovima, bol u srcu. Naravno, svako ministarstvo ima svoju bolnicu, ali to ne isključuje nešto drugo. Bićete iznenađeni, ali ja ću vam reći – interes ka netradicionalnim metodama postoje u svim visokorazvijenim zemljama, kod svih visokopostavljenih ljudi. Pitanje nije u tome da li imate poverenja u alternativnu medicinu, nego prema kome imate poverenje.

– Vama su verovali?

– Prvo su proverili. Dođe čovek sa maskom pacijenta i počinje posao. Gleda šta se izmenilo, kakve se metode koriste, može li se ćutati. To je vrlo važan faktor. Pola godine su tiho posmatrali. Posle, kada su se uverili da se meni može verovati, dopustili su da radim sa visokopostavljenim ljudima. Preko MID-a su mi se obraćali mnogi strani diplomati, i ja sam pomogao unuku jednog jugoslovenskog činovnika. Pozvali su me da posetim tu zemlju. Jedan put, dva, tri… na kraju krajeva predložili su mi da se preselim tu zbog svojih posebnih znanja. 1990 godine u Sbiji sam otvorio svoj prvi Centar alternativne medicine. Tada sam za dan primao 150-200 ljudi, od jutra do mraka. Postao sam užasno popularan tamo, o meni se pisalo, imao sam i svoju emisiju na televiziji…

– Kako je moguće da za jedan dan primite 200 ljudi? Vi ste svakome posvetili po jedan minut?

– Za jedan minut ja mogu da obrnem ceo život. Ja sam kao inženjer: saberem šemu, povežem, i onda sistem sam radi, ja se tu već ne mešam. A obično, takozvani specijalisti, su kao radnici: sve rade ručno, kao sa lopatom. Dokle god oni mašu rukama – dejstvo ide, čim prestanu – sve se zaustavlja. A sistem bi trebalo da radi bez iscelitelja, a ne u njegovom prisustvu.

– Vi možete da predvidite budućnost?

– Nisam tako glup da ćaskam o tome. Ranije – da. Moje ćaskanje je, slučajno, bilo razlog preseljenja iz Jugoslavije u Holandiju. 1993 godine imao sam prijatelja advokata. Kad je došao u Beograd našli smo se i ćaskali. Ja mlad, glup, a njemu je bilo interesantno da vidi kako ja radim. I on je mene pitao o svemu: “Da li ima života na Marsu?” ili “Šta ti misliš o kraljevskoj porodici Holandije?” A ja kao slavuj demonstriram svoje sposobnosti.

Iskreno, ja tada nisam ni znao da je Holandija kraljevina. Kažem:”Sad ću da pogledam” – i vidim da se kraljevska porodica širi u bliskoj budućnosti. Mesec dana kasnije prijatelj me pozove i kaže da u ambasadi Holandije stoji pismo od kraljevske porodice povodom mene. Ispostavilo se da taj prijatelj advokat  predstavlja interese zemalja Beneluksa i da im je saopštio sadržaj našeg razgovora, a to je sve došlo do kraljevske porodice: krtica, po ulicama Beograda, neki čudak, ćaska o nekakvim situacijama vezanim za vas. Ja sam sa svojim predviđanjem uboo u pravu tačku. Bio sam pozvan u Holandiju od strane Ministarstva kulture.

– Koliko ja znam, tamo ste već prestali da se bavite lečenjem ljudi…

– Tamo sam pokrenuo projekat otvaranja eksperimentalne škole za razvitak ranih kreativnih sposobnosti kod dece. Onda se krupna energetska kompanija zainteresovala za moja istraživanja, a to je – kako se koriste resursi mozga u vođenju pregovora. I ja sam tri godine trenirao ljude zaposlene u kompaniji, uključujući i generalnog direktora koji je učestvovao u pregovorima. Ja sam se povezao sa njima u tom stadijumu kad je sve već bilo tako loše da se ne mogu ni dogovarati. Morao sam sve da uradim tako da oni budu u stanju da jedno drugog razumeju. I pri tome nije moglo da se govori.

– A kako to?!

– To je kao umetničko delo. Ovde sedi čovek, razgovara, hoće nešto da dobije, i ja njemu pišem: “Uloži repliku, snizi ton, zaustavi razgovor i kontaktiraj me. Vrati se i ubrzaj”. U principu, bio sam “dirigent” pregovora.

– To je iz NLP tehnike? Ili je to neka vrsta parapsihološkog uticaja?

– Ne, ništa tako, to su moje sopstvene metode. I nikakav natprirodan uticaj nije potreban. To je sve moguće uraditi normalnim ljudskim tehnologijama.

– A kada je došlo do povezivanja vaših ekstrasens sposobnosti?

– Ispričaću vam jednu priču, imena neću govoriti. Veoma poznata žena mi se obratila da bih pogledao njenog oca. Ja letim kod nje u zemlju. Otac umire. U komi je. 72 godine ima, rak u poslednjem stadijumu, sa metastazama. Čoveka ni nema, priključen je na aparate koji ga održavaju u životu. Gledaju na sat, doktori rekli – u toku noći.

Ja kažem: ”Ovde materijala za rad nema”. Ali ćerka me moli da bilo šta uradim. Obično ja radim brzo, ali ovde ni u kom slučaju ne sme da se pritiska, da mu ne bi sagorele i poslednje snage. Ako mahnem rukom, čovek je gotov. Nisam se pomerao. 10 minuta sam tamo stajao. Otišao sam u hotel da sačekam. Sledeći dan me zove ta žena: ne samo da tata nije umro, on je oči otvorio! U takvom stanju, to nije čudo – to je prosto neverovatno. Kad je došao k sebi, šapće joj: “Ja sam izašao iz tela i pošao ka zelenom svetlu (dobro, to je standardan opis “tunela”), i znaš ko je mene spasio? Mladi čovek koji je juče dolazio”. –“Tata, ti si juče već bio u komi, ti nisi mogao njega da vidiš”. –“On je ušao ovuda, uzeo mene za ruku i rekao: “Nije tvoje vreme!” i povukao me odatle. I ujutru sam se probudio”.

Ja nisam Bog. Otac te žene je umro. Ali 10 godina kasnije. I iz potpuno drugih razloga.

– Ruben, objasnite kako vi delujete na čoveka?

– Vi imate oči? A šta meni više treba da bih ušao u vaš mozak? Još i uši imate… vi ste praktično otvoren čovek! Bilo koja reč ili pogled, u glavi mogu postati virus, a mogu biti i – tableta za lečenje. Ovde stoje dva mobilna telefona. Ako ih uporedimo sa čovekom i njegovom svešću, onda ja mogu da uključim ‘blue tooth’ i da predam sve potrebne informacije.

– A možete li pomoći da se izmeni tok života? Takoreći, dati malo sreće?

– I da i ne. Čovek sam svojim rukama gradi život. Ako nešto ne uspe, to ne znači da sam ja, ili bilo ko drugi, dužan da se mešam. Ako on nešto u svom životu smatra dobrim, to je dobro. Malo da se da neki signal – da, to je moguće, ali neće svako izdržati tu promenu. Ako se u životu čoveka iznenada nešto promeni – znate li kakav strah on oseća! On je prosto izgubljen i vraća se tamo odakle je otišao. Da bi promenio sudbinu, čovek prvo treba da se pripremi i da vidi da li je on u stanju da promeni sudbinu, a ne da presvisne umesto toga. Potrebno je mnogo razumevanja da ne bi uobrazili da ste Bog.

– Ako bi vam predložili da učestvujete u emisiji “Bitka ekstrasensa”, vi biste pristali?

– Meni su se, uzgred rečeno, 2005 godine obratili iz Endemol-a (jedna od krupnih svetskih kompanija za produkciju TV programa), kada su imali ezoterijski kanal “Znaci sudbine”. I ja sam savetovao, kako to uraditi da bi bilo interesantno da se otkriju talenti. Ali, da sam učestvujem, naravno, ne bih.

– Onda nam kažite, da li je moguće razlikovati šarlatana od pravog ekstrasensa?

– U našem svetu, kao i u vašem, postoji gradacija. Među nama postoji mnogo psihički nestabilnih, ali ako bilo koji psihički nestabilan oformi svoje aktivnosti u alternativnu formu, to postaje zabavno, interesantno. Maše rukama, otkriva čakre – to je komercijala. Ali ima i drugih, da tako kažem, moćnih. Sposobnosti imaju mnogi, ali na žalost to nije podkrepljeno intelektom, znanjima. Nazvati takvog šarlatanom nije moguće, na kraju krajeva, on nešto ume da radi.      Neobrazovanim – da.

Onaj ko se okreće ka ekstrasensu, spreman je u svakom da vidi spas. I utisak često ne ostavlja ličnost, nego ambijent – sveće, magični kristali … mnogi misle da to treba da bude neka baba veštica koja sedi na grašku i nešto tamo gata. Ili šaman sa dairama. A možemo mi i kostime da nosimo, i farmerke, i da se spolja uopšte ne razlikujemo od drugih ljudi! Zbog toga, pogledajte u oči čoveka kome se obraćate za pomoć, a ne na odeću. I ako u tim očima vidite nešto neočekivano i počnete da osećate nešto što niste do tada, to je ta sila, koja vam, ako osećate da je potrebno, može pomoći. A ako toga nema, pred vama je običan čovek, ne očekujte od njega čuda. Za čuda postoje čarobnjaci, a oni spolja nisu vidljivi.

– A oni postoje uopšte?

– Vrlo retko, ali ipak postoje. Ranije su ih nazivali wizzard – mudrac. Pri svakom vladaru bio je takav mudrac. To je odgovoran posao. On je potreban da bi kralj sa nekim razgovarao. Ni kod jednog vladara ne postoji reč “ne”, on može sve, i njemu treba osoba koja će parirati da bi se simulirale situacije i dobilo pravilno rešenje. To se zove posao sa ogledalom. Tu je potrebna i psihologija, i magija, i fantazija, i bioenergija… dobri specijalisti dobro znaju celu konstrukciju koja se zove “čovek”.

– Vas smatraju dobrim specijalistom u vašoj oblasti… Ruben, a koji je vaš cilj dolaska u Almaty?

– Ovde sam po drugi put. Bio sam pre dva meseca. Zašto – ne mogu reći. Da tako kažem, došao sam u goste. U konkretnu porodicu koja me je zavolela.

– Da li je istina da u Almaty planirate da otvorite svoj centar?

– Videćemo, još uvek ne znam.

Naša arhiva:
– Ruben Papian je rođen u Jerevanu gde je završio školu i upisao Politehnički fakultet
– 1990 godine u Beogradu otvara Centar alternativne medicine
– 1994 godine po pozivu Ministarstva kulture Holandije uključuje se u eksperimentalan projekat za razvitak kreativnih sposobnosti kod dece
– Od 1995 do 1998 godine radi u međunarodnoj kompaniji u Holandiji
– 2004 godine beogradski Centar alternativne medicine pretvara u Institut

Izvor: “Время – Рубен Папян: Чародеи могут и костюмы носить”, 2011 Oktobar, Kazahstan

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s