Ekskluzivno – Ruben Papian

-Da li znamo kо smo? Šta hoćemo ili nećemo?

Neki među nama izgleda znaju. Ruben Papian, širom sveta poznat ezoterista svakako zna. Zajedno ćemo probati da Vam upotpunimo sliku sveta i čoveka od daleke istorije do trenutno aktuelne krize. Ako se vaši strahovi, strepnje i sumnje bar malo smanje nakon čitanja ovog intervjua – onda smo uspeli!

-Rubene, da li ste vi čovek novog doba ili reinkarnacija iz neke stare civilizacije?

I jedno i drugo, svaka budućnost se bazira na prošlosti, jer se svaka budućnost pretvara u prošlost. Da bi u budućnosti bio efikasan, prošlost mora da ti bude bogata, i to ne zavisi od tebe danas. Kakav si danas nije tvoja odluka, ali kakav ćeš biti sutra, e tu ima deo tvoje odluke. Imam potencijale, sposobnosti i darove a imam i bogatu i snaznu prošlost. U ovoj svojoj realnosti pokušavam maksimalno da ispitujem svoju prošlost.To od mene zahteva veliko razumevanje sadašnjosti i svega šta radim sa njom.

-Šta ste bili u prošlosti?

Pre nego što budem odgovorio, hteo bih da razmišljam naglas, pitanje inkarnacije i reinkarnacije ostaje svakom čitaocu da odluči da li veruje ili ne veruje, ali svaka ljudska ćelija je proizvod prethodnih ćelija koje su postojale, tako da su sve naše ćelije nastale od ćelija naše majke i našeg оса, i sve one već nose u sebi informacije о istoriji postojanja i tako hiljadama godina unazad. Imajući sposobnost da čitam memoriju svoga gena, znam da je bilo par jakih i interesantnih inkarnacija. Još u mladosti sam imao vizije nekog faraona, ne znam кog, znam samo da su mi kad sam imao 16 godina svi govorili kako ličim na nekog faraona. Duša mi je stara, kako bi rekli mudri ljudi.

-A šta ćete biti u budućnosti?

То niko ne zna. Ne da ne znam samo ja. Stvar je malo zabranjena. Može se znati šta će biti u budućnosti ali ne i šta će biti u sledećoj inkarnaciji. Kad bismo danas znali šta ćemo biti u budućnosti, to bi značajno uticalo na pozicioniranje u današnjem danu. Na primer, kad bi neki jako siromašan čovek koji nema šta da jede saznao da će u sledećem životu biti jako bogat, lakše bi zanemario ovaj život sa željom da što pre prođe, umesto da gа gradi i sva svoja očekivanja i nade bi vezao za svoje “potom” koje se ipak bazira na svom “danas” čime bi oštetio svoje “potom”. Upravo na taj način se evolucija štiti od nas koji volimo da zabadamo svoj nos i mirišemo tortu koja se još nije ispekla.

-Kada ste ukapirali da ste drugačiji?

Ja to ukapiravam konstantno. I juče i danas i sutra, biti drugačiji nije samo jedan kvalitet. Ako je pitanje kada sam prvi put svesno video razliku između sebe i okoline, onda je to bilo око mojih dvadeset godina. Ali to svesno – boli. Nepoznat miris ne govori mnogo о kvalitetu jela, jelo može biti i otrov! A harmoniju razlike između sebe i okoline prepoznajem svakog dana, jer se ona svakodnevno menja i obogaćuje.

-Da li je to što ste danas dostupno i drugim ljudima, mogu li to postati ili se ipak moraju roditi kao posebni?

Moje mišljenje je subjektivno. Ljudsko hoću – neću ne znači da se nešto sme ili ne sme. Savremeni svet ubeđuje čoveka da on može sve samo ako poželi, valjda je to udobna forma navikavanja na drogu koja se zove – hoću. Svaka promena kod čoveka nosi sa sobom niz sitnih ali vitalno važnih promena, nije svako u stanju da sagleda sve posledice svog – hoću! A upravo tu se nalazi element moguće destrukcije. Odgovarajući na vaše pitanje, rekao bih – da svaka ljudska kontrukcija je sposobna da izvrši radikalne promene u sebi i van sebe, ali retka je tako snažna konstrukcija koja je fizički i mentalno sposobna da ne samo izvede svoje – hoću nego i izdrži pritisak promena.

-Koliki značaj ima čovekova svest za živi svet na planeti?

Odgovarajući na vaše pitanje, ja bih izbegao to nadmeno samomišljenje da je čovek car prirode. То egoistično mišljenje je sam čovek stvorio za sebe kako bi imao čime da pravda sve svoje pogrešne odluke. On isto toliko izvršava svoju biološku funkciju postojanja koliko i bilo koji drugi živi stvor na planeti, i svakim svojim udahom i izdahom vrši filtraciju i obogaćenje bioenergetskog balansa.

-A koliki značaj ima ovaj živi svet na našoj planeti za svemir?

Po mom mišljenju ta količina biološke enrgije koja se proizvodi energetskom mašinom koja se zove – zemaljska kugla, služi za popunjavanje našeg univerzuma. А takvih mašina ima milion puta milion pa vi sad vidite možete li da zamislite kolika je to energija?

-A krize i ratovi? Čemu oni služe u procesu razvoja svesti kod čoveka?

Znate, da nema ekonomuje, ne bi bilo nl krize. Da nema čoveka takvog kakav je, ne bi bilo ni rata. Upravo ta svest koja je iskreirala sistem takav kakav je, ima da snosi posledice rada tog sistema. Šta smo iskreirali to smo i dobili kao posledicu. Tako bih na vaše pitanje odgovorio savremenim razumnim jezikom – krize i ratovi su kao poreski organi – što više profitiraš, više prlvlačiš pažnju, moraš više ida daš, i koliko god niko ne voli da daje – mora, ako nema poreskih organa, nema ni reda i organizacije, i sve bi se pretvorilo u haos! Ništa se ne događa bezveze, i krize i ratovi imaju svoje zašto i svoje zato.

-Znamo da je priroda savršena, kad će čovek postati savršen i da li će? Kaže se da je Bog u svima nama, kad će se to i videti?

U svakom od nas ima model boga, i čovek se konstantno stvara po tom modelu, ali nikad do kraja. Na kraju krajeva šta će nam sedam milijardi bogova? Ni onog osnovnog nikako da razumemo. Воg je kao horizont, stalno te vuče, stalno je na vidiku, daje pravac, ti ideš prema njemu, i nikad neceš stići. Ali zahvaljujći njemu dok ti ideš, imaš veru, imaš nadu i usput i sumnje. Ne daj Bože da dođeš do horizonta, onda nemaš više gde, tu ti je kraj, e taj kraj se zove Bog!

-Mnogo ljudi traži pomoć od Vas. Kako jedan tako kvalitetan um prepoznaje kome od svih njih treba pomoći? Gde to piše?

Ne odlučujem to ja. Taj kvalitetan um misli da još mnogo toga ne zna, i upravo u odnosu na prethodna pitanja i odgovore, ponaša se uzdržano kada treba da donese odluku samo na osnovu svojih želja. Više sam čovek о kome se radi odlučuje za mene. Da li sam ja taj koji će mu pomoći ili ne. Nekim Ijudima je veoma teško pomoći, oni imaju problem zbog kоg pate, međutim bez obzira na to što dolaze kod mene da traže pomoć oni se i rukama i nogama drže za svoj problem koji je postao sastavni deo njihovog života, pa nekad čak i smisao, i podsvesno više žele mene da uvuku u svoj problem nego da sami izađu iz njega.

-Kad uzmemo u obzir rezultate koji su za Vama, Vi ipak nekome polažete račune, ili samo svojoj savesti?

I jedno i drugo. Kad se neko nalazi na višem nivou, onda ne polaže račune, kao početnik, samo svojoj savesti, iz straha da će pogrešiti, zvučaće malo konfuzno, ali ja ne polažem račune za one kojima nisam pomogao, već obrnuto, za one kojima jesam. Za one koje sam izvukao i nisam dozvolio da umru, taj račun je obično najveći. Svest se raduje i oseća se ponosnom, a onda neko odozgo kome se polažu računi pita: nisi li postao zavistan ili rob svoje visoke isnažne svesti? Pa si se umešao u prirodne procese? Koje ipak treba malo više poštovati! To u meni stvara vellku opreznost pri donošenju svake odluke za pravljenje novog čuda.

-Verujem da se ti kojima ozbiljno pomognete, vezuju za Bas, kako živite sa tim?

Vezuju se u svakoj državi, šta me spašava? То što realno znam ko sam, šta sam i gde sam. Toliko sam oprezan sa tim osećanjem da se slučajno ne deformiše ida ne postanem ono što nisam (a upravo me ljudi vide takvim, tako im je udobno). Nastupam pazljlvo i fleksibilno da ne povredim ni njihov osećaj a ni svoju slobodu.

-Imate li emocije? Da li vam je nekad nekoga žao ili je sve već postalo automatizam?

Ja ne smem da budem zavisnik od tuđih problema. Čisto ljudski, naravno da mi bude žao deteta koje ima takav problem gde moja znanja i mogućnosti nisu dovoljna da pomognu da ima srećniju budućnost, ali čak i u takvim slučajevima, ja moram toliko da kontrolišem svoje emocije da se one nlkako ne bi implementirale na sledeći slučaj, Znači moja pozicija u prilazu svakom novom čoveku mora da bude potpuno neutralna da bih mogao da postignem najbolje rezultate za njega.

-Da bi se neki slučaj uspešno rešio, mora li čovek da donese tu odluku ili Vi sve sami možete da uradite?

U našem poslu, što više znaš i umeš, više moraš da vrednuješ faktor morala. Velika snaga omogućava veliki pristup ali nam to ne daje apsolutna prava da uzmemo i uspešno rešavamo slučajeve. Ne sme se zaboraviti da svaki čovek koji je došao sa problemom svesno ili nesvesno, temeljno je radio dok gа nije stvorio. Problem pripada njemu, to je njegovo privatno vlasništvo i sastavni deo njega. Sve dok on sam ne zatraži pomoć, ja ne smem tu ništa da diram samo na osnovu svojih osećanja i želja. Uspešno rešen slučaj u većoj meri zavisi od mog profeslonalizma ali u takvom slučaju, čovekova odluka i kooperacija je prioritetna.

Izvor: ”Isidorine Ženske Strane – Ekskluzivno – Ruben Papian”, 2009 Februar, Srbija

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s