Ruben Papian. Na ivici slobode

“To sam ja ljudima potreban”, kaže on. “Ja ne stremim lažnoj skromnosti, kao što je lišavanje kompleksa, ja govorim ono što stvarno jeste – ja sam njima potreban, a ne oni meni.”
To je izuzetan čovek – ekstrasens i osnivač škole za razvoj ličnosti u Beogradu koja radi još od 1993 godine. Uskoro će ta škola raditi i u Almati.

On sebe naziva duhovno slobodnim. Smatra da se rešio svih zavisnosti. Da li možete da zamislite da takva osoba živi u našem društvu? Možda čak i poznajete nekog takvog? Ja ne, iako sam upoznala Rubena Papiana.

U toku pripreme za sastanak bila sam skeptična. Očekivala sam da ću videti čoveka koji željno čeka priliku da demonstrira svoju viziju i da me obaspe sumnjom u to da je život bez ekstarsensa moguć i potreban. Ali ne. Na moju sreću, Ruben Papian nije iz te priče.

Po spoljašnjosti, Ruben je veoma atraktivan. Uravnotežen je, sabran, jednostavno uliva poverenje u to da je sposoban da predvidi vaše poteze nekoliko koraka unapred. Zapravo, šta drugo može čovek koji tvrdi da je apsolutno nezavistan? Ali ja ne verujem. Zavisnost je još uvek relativna. Ako i pretpostavimo da je minimalna, ona je još uvek tu, jer bez nje nema ničega, tako je sam čovek napravljen. Dala sam sugestiju Rubenu, on je lukav, ali sviđalo se to njemu ili ne, njegovi sledbenici, učenici i obični ljudi koji dolaze da traže savet, svi su oni njemu potrebni.

I ja, koja sedim ispred njega, sam njemu potrebna: Ja reagujem, Ja odgovaram, Ja – sam odraz, Ja mu, makar minimalno, dajem mogućnost da ostvari želju za davanjem, što je prirodna potreba čoveka.

U izricanju ovih prostih činjenica nadala sam se da će mu pogled omekšati… Ali ne. Smejao se i poricao.

“To sam ja ljudima potreban”, kaže on. “Ja ne stremim lažnoj skromnosti, kao što je lišavanje kompleksa, ja govorim ono što stvarno jeste – ja sam njima potreban, a ne oni meni.”

Jaka taktika. Neverovatna izdržljivost. Prosto je stvoren za diplomatiju.

Ezoterijom i praktikovanjem duhovnog rasta, koji se zasniva na traženju unutrašnje slobode, Ruben Papian se bavio proteklih 30 godina. Još u mladosti je primetio kod sebe nekakve sposobnosti, počeo da leči druge. I to je radilo. Počele su glasine, a sa njima je došla i slava.Čulo se do Ministarstva inostranih poslova, gde je pomogao nekolicini visoko rangiranih ličnosti. Po njegovim rečima, bio je nezvaničan ekstrasens MID-a, kao što je bila isceliteljica Džuna u CK. A kada je pomogao nekom srpskom političaru, pozvali su ga da dođe u Srbiju. Mnogo godina je putovao po raznim zemljama, a na poziv kraljice Holandije otišao je da živi i radi u Holandiji.

Ali ako pričamo o metodi duhovnog rasta, koja će se učiti u Almati u školi “Sfera”, nju je Ruben neposredno stvarao proteklih 18 godina. I dalje nastavlja da stvara, kako sam kaže, ceo život uči. U centru Rubenovog zanimanja je duhovni rast čoveka, koji se sastoji iz mnogih komponenti. Pošto ličnost ima mnogo nivoa – fizički, duhovni, psihički, mentalni i druge, onda, on kaže, mora da se radi na svakom od njih. Ovde je kao i u muzici, ili su tonovi razbacani ili sviraju u isti glas. Fizika čoveka, njegova duša, njegove emocije, mentalni plan – ako sve to svira istovremeno, shvatate li kakav bi čovek bio? Ruben je uveren da bi to bio Bog, u smislu koji mi razumemo. Tada će i zasijati njegova izuzetna sfera, sfera energije i snage.

Na samom početku našeg razgovora, posle mog pitanja o tome šta predstavlja “Sfera” kao program, on pita:

– A šta vi mislite o ezoteriji, kakav je vaš pogled na to?

– Ja sam sa velikim zadovoljstvom odgovorila da mislim da niko ne treba da pribegava ka pomoći ekstrasensa, zato što čovek uvek sve može sam da izmeni u svom životu.

– I pravilno mislite, odgovori on. U vašem životu je jedino definitivno to da živite u Almati i umrete, recimo, u Los Anđelosu. Ostalo je – u vašim rukama. Uostalom, i do Los Anđelesa možete da idete kako vam je ugodno, a da ne govorim o svemu ostalom.

Tu sam se smirila – on je svoj čovek. Iako je “taktičar”, uči svoje sledbenike da budu osvešćeni, da ne čine loše.

Na našem susretu, Ruben je mnogo i skladno govorio, i on je beskrajno u pravu – mi sami sebe ne poznajemo. Najmanje svoju prošlost. O njoj kao znamo sve, ali znamo tako malo. Ne, nije reč o tome šta si jeo za doručak juče ili zašto te je pre godinu dana ostavila voljena osoba. Reč je o prošlosti tvojih ćelija – jer ti nisi počeo sa ovakvim telom. Niti telom koje ti je dato na rođenju niti čak sa embrionom u stomaku svoje majke. Ti si počeo sa ćelijama svojih roditelja, a oni, redom, od ćelija svojih roditelja. Čovek prosto ne može da predstavi sebi koliko je “arhaičan”.

I sve te informacije koje su se transformirale hiljadama godina, nalaze se u nama. To One i govore za nas, diktiraju, i šta ćemo biti i šta treba da radimo. Diktiraju sve dok ne prozremo, ne shvatimo, da ne možemo biti spremni za preuzimanje odgovornosti za sopstveni život, pre nego što pogledamo u sebe da bismo sami sebe upoznali.

– Tamo unutra nije zadovoljstvo, kaže Ruben, – tamo je snaga. Religiozna i pseudo-duhovna učenja uvek su stavljala i sada stavljaju u glavu stremljenje pridruživanju nečemu svetlom što se nalazi spolja.

Ruben Papian je spreman da vam pokaže put unutra, zato što se jedino tamo nalazi istinska duhovnost.

-A ko je po vašem mišljenju duhovnik? – pita mene sagovornik.

-Mahatma Gandi, odgovaram ja, i nisam ni izgovorila “di”, a već sam primetila da to nije najbolji primer. Pre nego što sam stigla da izgovorim Ošo, on je već čuo:

-Gandi? Kako može duhovni čovek da bude uvučen u politiku? A jel vi znate od čega je on umro?

-Ne.

Izgleda, od raka. Na Rubenovo pitanje, kako je on mogao da umre od takve bolesti, dala sam predlog. Saglasno sa principima Ajurvede, sa kojima se slažem i koje sam naučila u knjigama Rami Blekta, rak se rađa na tlu egoizma, znači, i Gandi nije umeo da voli… kako paradoksalno to zvuči? Tačnije, nije umeo pravilno da se brine o svojim bližnjima ili je nepravilno raspodelio svoju ljubav na celu naciju, ukravši je od sebe i svojih bližnjih.

-Eto, vidite – trijumfalno odgovara meni Ruben.

I tada sam shvatila:

-Ja ne znam model visokoduhovnih ljudi, zato što o takvima ništa nije izvesno, upravo da bi mogli da se izbave od svih zavisnosti, uključujući i slavu.

Ruben na moj odgovor zadovoljno klima glavom. Ali eto, mislim se, opet ozloglašena nezavisnost. Moraću da razmislim o tome u svoje slobodno vreme.

Pitam:

-Kada pogledate na većinu ljudi koji su opterećeni problemima, nemate li želju da im pomognete, posavetujete?

-Probajte da odgovorite umesto mene, može li tako?

-Ne,- kažem ja, gledam u samouverenog muškarca sa malo umornim i lukavim pogledom. -Ne izgleda da je tako. Ali, zar nije svaki protivnik novi izazov za vas?

-Tu ste u pravu, svaki novi čovek, a posebno glupi čovek, za mene je novi izazov. Vi znate, glupost je neobično interesantna. Ponekada krije nešto nepredvidljivo i bilo bi neoprostivo da to propustim. Onoga koji je prvi rekao da je Zemlja okrugla takođe su nazvali glupim.

I tu sam poslednji put pokušala da ulovim sagovornika:

-Ali su ako svi ljudi – izazovi – vi niste u iskušenju da intervenišete, da pomognete, naučite, razumete?

-Da, -odjednom se smeje i priznaje on – nekada i ja pogrešim.

Pa, konačno, kažem ja sebi. Ovde ni na misli o nezavisnosti ne treba trošiti vreme. Možda duhovna sloboda Rubena Papiana i jeste sloboda u kojoj imate mogućnost sami sebi da oduzimate.

-Kada vi lečite nekoga, koristeći svoje ekstrasens sposobnosti, nije li to nedopustljivo mešanje u život drugog čoveka? – nisam popuštala.

-Bezuslovno. Ali vi sada sedite tu i sve okolo se meša u vaš život, kao i moje reči, koje će kako god uticati na vas. Takvo mešanje je prihvatljivo za vas? Ja ne mogu i neću da se mešam u neko domaćinstvo ili finansijski posao, ali kada je reč o zdravlju onda mogu da pomognem. Nekome ko, na primer, umire a hoće da živi. Imunitet čoveka, kao i reka, ako teče po napravljenim tokovima – ti pomogneš. Ali možeš da povrediš ako deluješ protivno tokovima. Ali, za tako nešto je potrebno da vladaš takvom silom, tako dubokim znanjima, čak i ja bih hteo da vidim takvog čoveka.

-Pretpostavimo da je čoveku data bolest da bi se preko oslobađanja od fizičke bolesti, izbavio iz nekih unutrašnjih problema. Vi njemu pomognete i lišite njega neophodnosti da se potrudi. Za vas samog to nije problem?

-Ne, -mirno stavlja tačku, tako da sve što želim posle toga je – prosto da mu verujem.

Intervju sa Rubenom je protekao brzo i lako, iako je toliko sadržajan da bih mogla još da rastegnem svoje opisivanje, ali i ovako nije išao u skladu sa odredbama. Ruben neće dugo ostati u Almati, biće tu do 1. decembra dok se ovde ne otvori škola. Metoda učenja u školi “Sfera” je takva da su lekcije dosta jednostavne. Održavaju se jednom nedeljno, ali se vežba i svaki dan tokom nedelje – do sledećeg časa.  Najinteresantnija stvar – u čemu je magija tih lekcija koje, po rečima Rubena, on nije sreo nigde drugde u svetu – ali… iz očiglednih razloga, to ostaje van naše priče. Ostaje nada da će bar jednu vežbu Ruben demonstrirati na otvaranju. U svakom slučaju, predlog da tako nešto uradi primio je sa interesovanjem.

U tandemu sa holivudskim autorom, Ruben Papian je napisao svoju prvu knjigu, čije je izdavanje obustavljeno zbog nepovoljne situacije u SAD-u. On kaže da nije vreme da se sad izdaje tamo gde neće biti pravilno prihvaćena, tako da ne vidi smisao u tome.

Dakle, knjiga čeka bolja vremena.

Izvor: ”afisha.kz – Грани свободы”, 2011 Novembar, Kazahstan

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s