Čovečanstvo je u fazi adolescencije

Neće biti smaka sveta, ali je tačno da dolaye teška vremena. Biće mnogo katastrofa i klimatskih promena. Još jedna napomena koja će mnoge iznenaditi – verovatno je da dolazi vreme mnogo ozbiljnije emancipacije žena. Pogledajte koliko su savremene žene snažne, pametne i pune samopouzdanja. Lično, u tome ne vidim ništa loše, ali je tužno to što muškarci gube svoju poziciju – kaže Ruben Papian, ezoterik.

Adolescencija čovečanstva

Za početak, jedan galaktički vic: razgovaraju dva vanzemaljca i jedan upita drugog:

“Gde si bio na odmoru?”

“Na Zemlji”

“I kako je bilo?”

“Oni su tamo ištampali gomilu papira i cela planeta ih skuplja”

“A zašto?”

“Ko najviše od njih skupi, taj je najpametniji.”

Ovim duhovitim, a oporim rečima počinjemo ozbiljan razgovor sa Rubenom Papianom, koji ne voli da ga zovuekstrasensom, jer on, kako kaže, došao na ovaj svet kao mentor. To dokazuje već decenijama, budući da je poznat u Evropi i SAD, a u našoj zemlji je otorio Institut za ezoteriju i parapsihologiju još pre dve decenije.

Nimalo slučajmo ovaj razgovor nije počeo vicem, jer kako kaže Papian, ovaj svet “ne voli ljude kao što je on. Sa ovakvim ekonomskim sistemom svetu su potrebni samo potrošači.”

“Pogledajte njegovo stanje, on se raspada. Današnje društvo je visoko razvijeno ropsko društvo. Od svog rođenja čovek je neko ko duguje. Prvo uči da bi mogao da radi. Onda radi da ne bi umro od gladi. Na čoveku nije odluka o slobodi – on mora da ide po ovom sistemu a sistem će da ga koristi. Ko ne ide tako – umire. Osećaj slobode zavisi od veličine kaveza i pozlaćenosti rešetaka.”

Slikovito objašnjavajući svo stav, Papian podseća da je među ljudima stvorena navka da svake dve godine menjaju automobil. “I na Zapadu i ovde se u atmosferi nešto promenilo. Još ne pada kiša, ali grmi. I ni nama ne pada na pamet da kupimo auto. Mi nemam želju da kupujemo, ali fabrika automobila očekuje tri miliona kupaca godišnje. Znači, proizvodnja opada. Radnici ostaju bez plate i raspoloženje svih okolo se pogoršava. Ovaj ekonomski sistem koji nije napravljen za takvo emotivno stanje, ne može da funkcioniše. To je takozvani “anglosaksonski ekonomski model” gde je pohlepa osnovna stimulativna emocija.

U celom spletu veoma teških najava, kako za ovu godinu, tako i ubuduće za čovečanstvo, naš sagovornik vidi neke neobične i nenajavljene momente.

“Nema potrebe za panikom, ove godine neće biti smaka sveta. Ipak, tačno je da dolaze teška vremena. Biće mnogo katastrofa i klimatskih promena. Još jedna napomena koja će mnoge iznenaditi – verovatno je da dolazi matrijarhat. Pogledajte koliko su savremene žene snažne, pametne i pune samopouzdanja. Lično, u tome ne vidim ništa loše, ali je tužno to što muškarci gube svoje pozicije.”

Planetarna dijagnoza

Da su ljudske vrednosti mogle da dođu do pravog izražaja, danas nam ne bi bilo ovako, a kako objašnjava Ruben Papian, čovečanstvo ne bi preživljavalo ovako veliku krizu.

“Zemlja ulazi u svoj peti ciklus postojanja. Takce modigikacije su se već događale. Planeta se reorganizuje, polovi se menjaju sa plusa na minus, i sa minusa na plus. Ovo se dešava svake četiri hiljade godina.”

Prema Papianu, čovečanstvo je veoma mlado. “Kada bi gledali celokupan život, njemu je sada 16 ili 17 godina. Igralo se na ulici, a sada, u prelaznom dobu, dostiglo je tehnologiju i računare. U sledećoj evoluciji, koja je tek počela i neće se završiti sutra, čovek će početi da se upoznaje sa sobom. Sada ne govorim o fiziologiji. Čovek ima 75 trilijardi ćelija i svaka ćelija je živi organizam. Svaki čovek je proizvod tih ćelija i tu se svašta događa…”

“Mi sami sebe malo poznajemo. Najmanje svoju prošlost. Pravimo se da o njoj znamo sve, ali znamo tako malo. Ne, nije reč o tome šta je neko juče jeo za doručak ili zašto ga je pre jedne godine ostavila voljena osoba. Reč je o prošlosti svačijih ćelija. Čovek nije počeo sa ovakvim telom. Niti telom koje mu je dato na rođenju, niti čak sa embrionom u stomaku svoje majke. Počeo je sa ćelijama svojih roditelja, a one, redom, od ćelija svojih roditelja. Čovek prosto ne može da stvori sebi predstavu koliko je u stvari – anarhičan. I sve te informacije koje su se transformisale hiljadama godina nalaze se u nama. One i govore za nas, diktiraju i šta ćemo biti i šta treba da radimo. Diktiraju sve dok ne prozremo, ne shvatimo, da ne možemo biti spremni za preuzimanje odgovornosti za sopstveni život, pre nego što pogledamo u sebe da bismo sami sebe upoznali.”

Ključ u znanju

Ruben kaže da je svako od nas prirodno nadaren ali da ne može svako da uzme u svoje ruke ključ svojih sposobnosti.

“Mi ne znamo kako da otvorimo sanduk sa dragocenostima koji se skriva u svakome od nas, ali ja mogu da pomognem ljudima u pronalaženju tih tajnih znanja. U stvari, ni ja sam ranije nisam znao o tome kako da primenim tu silu koja je u meni. Tokom dugih godina rada shvatio sam jednu prostu stvar – svaki čovek moće da otkrije u sebi talente, koliko god da mu se čine magičnim i nestvarnim.”

Pitanje na koji način Ruben Papian pomaže ljudima ne donosi jednostavan odgovor. Lično se potvrdio u mnogim slučajevima izlečenja u kojima nije koristio ništa osim sopstvene energije, a zatim je ustanovio školu “Sfera” koja funkcioniše od 1993. godine u Beogradu. U Alma Ati u Kazahstanu postoji identična. Ruben je dobrodošao gost širom planete.

“Ljudi danas često upadaju u depresiju, zato što nešto žele, a to ne mogu da dobiju. Recite mi zašto u vreme rata niko nema depresiju, iako je povod za nju mnogo veći nego sada? Zato što čovek prvenstveno misli o opstanku. Proterajte depresivnog čoveka iz toplog stana na mraz i na ulicu, ne dajte mu da jede i posle nedelju dana on će se sa velikim entuzijazmom otimati o kosku sa uličnim psom. Sa druge strane, pogledajte kako živi naš prosečan savremeni čovek. Svaki dan ustaje u osam, pije kafu, ide na posao, pa se zatim vraća, gleda televizor, ponekada upaljen, onda legne da spava, jednom godišnje ide na odmor (interestanto – od čega se odmara?) i opet se vraća svom rasporedu. Čemu može da se dovede takav život? Život zaista tako jadan i monoton? Zbog toga se, pre ili kasnije, u glavi 80% ljudi pojave misli o samoubistvu. To izaziva neku vrstu unutrašnjeg života. Na neko vreme. Ali čovek se posle toga i na tu misao privikne, a ako je život takva monotonija i dosada, onda se i unutrašnjost prilagođava. Kako iz toga izaći? Promeni uslove!”

Ruben Papian mislid a je to moguće ukoliko svaki čovek razvija sebe. Ljudi pokušavaju da se zabave spoljašnjim uslovima.

“Čitaju, idu u bioskop, nalazi se sa društvom, putuju – po toj logici, što se čovek više zabavlja manje su šanse da će biti depresivan. Ali nije to tako. Zato što, dok je sve svoje slobodno vreme posvetio spoljašnjim uslovima, nije razvio sebe: knjiga ga neće razviti jer je on nije napisao, a film razvija samo onoga ko je napravio svoj film. Tako da svako treba da uključi film u svojoj glavi, jer tako razvija sebe. Postaje sam svoj režiser.”

U “Sferi” koja postoji u svetu, ali i kod nas skoro dve decenije, Ruben objašnjava kako se sve ovo uči.

“Čovek počne da razume i da vaspitava sebe. On obogati svoj svet, ali ne spoljnim činiocima, nego “počne da putuje” tako što pogleda sve ispočetka, od čega se sam sastoji. Tako može da razume kakvi su i drugi. Tada razume da je njegov unutrašnji svet hiljadu puta bogatiji i interesantniji od spoljašnjeg. I taj bioskop je sve vreme drugačiji, može da gleda druge i da priča sa kim god hoće i tu ne može da bude depresije! Od jutra do večeri od radosti će pleasati, zato što za radost postoji bezbroj razloga. Kada bi svako mogao da ovlada samo onim što ima, ljudi bi zaboravili na depresiju. Ali ljudi traže lakši način. Naravno, izbor je vaš.

Ezoterija

Svet je podeljen na dva dela: egzoterični i ezoterični. Kako kaže Papian, egzoterični je spoljašnji svet koji možete da vidite, da doživite, a ezoterični je unutrašnji, onaj koji ne možete da vidite, ali se faktički od njega sastoji egzoterični svet. Na primer, vi vidite čoveka, možete se međusobno gledati, ali unutrašnje, ezoterične procese koji njega čine čovekom ne možete da vidite.

Ezoterija je, kao sistem znanja, oduvek postojala i postojaće zauvek. Praktično, sve što čovek zna, nekada je bilo ezoterično, tajno znanje. Pre 1,5 hiljada godina većina je mislila da čovek vidi tako što svetlost izlazi iz oka i tako oseća predmete. I posle samo jednog Njutnovog eksperimenta ezoterično znanje o tome da svetlost ne izlazi iz oka već u njega ulazi postalo je opšteprihvaćeno. To znanje je u početku naišlo na negativnosti – ljudi su navkli da misle tako kako su navikli – a sada nam se pokazalo da je to očigledno.

Izvor: ”Treće oko –  Čovečanstvo je u fazi adolescencije”, 2012 Jun, Srbija

Pročitajte još o Rubenu Papianu:
Sajtovi za učenje:
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s