Ruben Papian – Ezoterik

Imao je 26 godina kad je postao ekstrasens ministarstva spoljnih poslova SSR. Tri godine je obučavao odabrane rukovodioce u naftnoj kompaniji Shell kako da pregovaraju. Neobična biografija ovog četrdesetšestogodišnjeg jermenina iz Jerevana podstakla je jednog holivudskog producenta da snimi film о njemu, a on se upavo vratio iz Los Anđelesa sa veoma zanimljivim iskustvom iz sveta filmske industrije.

Zbog posebnih sposobnosti koje poseduje, neki ga doživljavaju kao Воgа, a neki kao Đavola. Za neke je som a za neke čokolada. U Evropi, a sada i u Americi, pomogao je mnogim Ijudima koji su imali raznih problema – zdravstvene, psihičke i poslovne.Neki gа zovu ezoteristom, magom, a on na to uzvraća da je za njega magija samo korišćenje prirodnih procesa. Kad mi ispriča slučaj u kome je zaustavio smrt оса jedne poznate glumice, ujedno zaključi kako je zapravo dilovao sa smrću. Kaže da je čoveku obolelom od karcinoma, koji je već danima u komi i svakog trenutka se čeka kraj, ušao u glavu. Pitam kako, a on kaže:

„Ne pitajte, to je kao kad uđete na internet”

Njegova definicija sposobnosti koje poseduje, a one su parapsihološke, pre svega, svodi se na sledeće:

„Imam harizmu, to je izvesno. A nju sam koristio zahvaljujući znanjima koje posedujem. Da ne bude misterije – moje znanje je u tome što svakodnevno stičem nova saznanja о tome kako se koristi čovek. Imam pojačan ego, kao sistem zaštite i očuvanja sistema imunozaštite, psihički i fizički sam veoma stabilna ličnost, stojim čvrsto nogama na zemlji.”

Ко je, zapravo, Ruben Papian?

Papianovi vode poreklo iz sedmog veka, od саrа Papa, а ono jan označava pripadnost. Kao neko ovde ko je Popov. Rubenov stric je svetski poznat violinista koji živi u Americi, brat njegovog dede bio je predsednlk Jermenije i blizak sa Staljinom… Ali, kako kaže Ruben: „Niko se nije bavio nečim sličnim kao ja. Ovim nepre-
ciznim naukama.”

Rođen u Jerevarnu, glavnom gradu Jermenije, 1962. godine u porodici arhitekata. Tata je bio na čelu velike građevinske organizacije u to vreme. Od sina se očekivalo da bude arhitekta, mada je imao izuzetan slikarski talenat i kao mlad se predstavio na veoma uspešnim izložbama:

“Ali, ništa od mene kao arhitekte. Edukovao sam se, ali se time nisam bavio jer me jednostavno nije zanimalo. U mladim godinama sam bio muzičar, dosta dobar i dosta poznat u Jermeniji, imao sam svoj bend, pevao, aranžirao…Ali, ni to nije bio moj trajni izbor.”

Kao dečak je smatrao da ima veoma razvijenu intuiciju, jer je umeo da kaže “Desiće se to i to”, i to bi se desilo. Sa dvadeset godina, kao rok muzičar duge kose, počeo je da kapira kako ima razlike između onoga kako on vidi svet, i onoga kako ga drugi vide. Nije to umeo najbolje da objasni, ali zna trenutak kad se to prelomilo:

„Majka se nešto razbolela, dolazim kući vidim je u krevetu, i nepoznatog čoveka koji iznad njene glave maše rukama. Za mene je to bio šok i osetio sam taj prvi kontakt sa nečim paranormalnim, ali uživo. I odmah sam od tog čoveka uzeo svu literaturu koju je imao. Počeo sam da učim о nečemu što se u to vreme zvalo bio energija. Veoma brzo sam napredovao, jer sam to jednostavno želeo. Bio sam spreman za ulazak u neke tajne čovekove prirode koje su me inače zanimale.”

Nekoliko godina kasnije, tačnije u svojoj 26-oj godini, bio je već toliko snažan po svojim neobičnim moćima, da je postao ekstrasens Ministarstva inostranih poslova ŠSR. Ministar je bio Ševernadze. Niko ga nije pitao hoće li, smatralo se normalnim da se odmah preseli u Moskvu i počeo je život zatvoren u krugu sveta kom je bio na usluzi. Dobro plaćen i dobro zaštićen:

“Tо se tretiralo kao alternativna medicina. Dakle, zvanično su postojali lekari, ali su se tražile usluge i od onih poput mene. DŽuna se direktno bavila zdravstvenim stanjem porodice Gorbačova, a ja sam bio pri Ministarstvu. О meni se nije znalo, niti se pisalo, a pored mene je bio angažovan još jedan stariji čovek о kome nisam ništa
znao niti sam ga poznavao.”

Ruben kaže da je previše hrabro reći da je on lečio ljude iz sveta diplomatije, ali im je pomagao. Ambasadori i njihove porodice su tražili njegove usluge. Tako je upoznao i jednog visokog jugoslovenskog funkcionera, ali internacionalnog”, kako precizira Ruben, i ovaj ga je pozvao u Beograd da pomogne njegovoj unuci 1988.godine:

„Došla je 1989.  godina sa porodicom sam planirao da se iselimo u Ameriku. Za to vreme, od kada sam prvi put došao u Jugoslaviju pa u narednih godinu ipo dana, ovde sam dolazio pet puta.Počelo je о meni da se govori i piše, ovde sam se osećao kao kod kuće, i zapitao sam suprugu zbog čega bismo mi uopšte išli u Ameriku kad nam je ovde sasvim dobro. I tako smo se 1990. godine preselili u Beograd. Dolazilo je 150 do 200 Ijudi dnevno koji su od mene tražili pomoć. Rezultati su generalno bili zadovoljavajući i to mi je dalo mogućnosti da što bolje upoznam, materiju koja se zove čovek i njegovu prirodu.”

Tvrdi da je njegova snaga ne u paranormalnim mogućnostima već u znanju о čoveku koje koristi da mu pomogne. Znanje iz medicine, fizike, hemije, astrofizike, znanje iz najkomplikovanije oblasti koja se zove ezoterija.Tu nema nikakvih egzaktnih zakona, ništa ne može da se opipa, ali se oseća:

„Suština mog zanimanja je odgovor na pitanje kako funkcioniše svet koji nije materijalan. I suština opstanka na tom putu je da ostanem normalan.Gomila nas koji se bave tim, da kažem paranormalnim pojavama, je skrenula sa puta. Neki su završili u psihijatrijskoj bolnici, drugi računaju da bog nema čime da se bavi već samo njima lično, trećima su se lični kvaliteti deformisali u aroganciju i superiornost, četvrti su se pretvorili u potpune
vrlo logične prevarante jer ih suština rada više ne zanima, bave se mehanikom koja se ponavlja. A sve je to zbog slave, novca, kompleksa”

Ruben misli da ga u toj normalnosti sačuvao i stari jermenski gen, dobro poreklo u smislu jake krvi. Sebe definiše paranaučnikom, jer nije zadovoljan samo rezultatima koje ima, već ga zanima odgovor na pitanje zbog čega nešto u čovekovoj psihi funkcioniše baš tako. Od 1990. do 1994. godine napravio je u Beogradu vlastiti razvojni centar baveći se slučajevima iz kojih je trebalo izvući saznanje, sintezu:

„Upoznao sam jednog advokata kojii je dolazio iz Веčа da bismo razgovarali. Umeo je da mi postavlja najgluplja moguća pitanja, tipa, ima li života na Marsu? Odatle bismo stigli do priče о holandskoj kraljici. A ja nisam ni znao da Holandija ima kraljicu. Nemojte se čuditi, kad mladi izađete i Sovjetskog Saveza, uglavnom znate za Brežnjeva i za Brežnjeva. Ja sam mu rekao da taj problem nije vezan za kraljicu već za njenog muža. A on je bolestan od toga i toga. Pomenuti advokat je Rubenovu dijagnozu ispričao Holandskom ambasadoru, i posle mesec dana je pozvao Rubena na večeru i kazao mu da se u Ambasadi Holandije u Beogradu nalazi pismo od kraljice upućeno Ambasadoru:

„Pre toga, ambasador je napisao pismo kraljici u kome kaže kako ulicama Beograda šeta neki tip koji priča о stvarima sa dvora, do duše veoma tačno, ali о tome se ne priča ni na dvoru. I tako je kraljica u pismu Ambasadoru nakon tog obaveštenja, tražila da upozna pomenutog gospodina. Tako sam postao gospodin. Imao sam 31 godinu.”

U to vreme Ruben je imao gotove napisane radove о tome kako se mogu koristiti moždani potencijali i šta uopšte znači mozak. Ti radovi su nakon ove priče, takođe posredstvom internacionalnog advokata, stigli do holandske Vlade.Tako je Ruben pozvan od Ministarstva kulture Holandije:

„Razgovor zbog коg su me zvali odnosio se na segment iz mojih radova koji glasi: Teorija i metodologija pronalaženja i ubrzanja razvoja talenta kod talentovane dece. Oni su bili veoma zainteresovani za to, razgovarao sam sa Ministrom kulture Holandije, predložili su mi da napravimo eksperimentalnu školu za decu gde bismo primenili moju metodologiju.”

I tako je Ruben sa porodicom otišao u Amsterdam gde i danas živi. Počelo je novo poglavlje u njegovom radu:

„Nisam otišao zato što mi nije bilo dobro u Beogradu. Naprotiv ja volim ovu zemlju, ovo je moj grad. Međutim, ja sam ovde mnogo postigao, više nisam imao mogućnosti da učim, da se usavršavam. Bili su mi potrebni novi vazduh, nova energija, novi dah. Nažalost, program zbog kojeg su me zvali nije se ostvario, jer je administracija u toj zemlji spora i teška do te mere, da ja to nisam mogao da čekam. I gotovo da sam hteo da idem, kada je, kao ko zna koliko puta u mom životu, presudio slučaj. U paketu mojih radiova koji su se nalazili kod nekoga u holandskoj vladi, nalazio se i rad pod nazivom Operativni sistem korišćenja moždanih potencijala, sa podnaslovom – sistem analize, formiranje misli i sistem pravilnih pregovora u ekonomskim jedinicama. Za to se zainteresovala naftna kompanija Shell. I javili su mi se. Došli su Ijudi, razgovarali smo, i oni su me u pravom smislu te reči kupili. Potpisali sitio ugovor sa veoma respektabilnim ciframa za mene kao konsultanta i ja sam počeo da treniram njihove starije kupce i starije menadžere. Tri godine sam bio apsolutno sa njima, i to smatram svojim neverovatnim uspehom. Jer naftna, gasna i nuklearna industrija su vitalno važne i veoma zatvorene industrije. Ući u njih je pitanje poštovanja velikog protokola. I pri tom ja dolazim iz istočnih zemalja, bez ikakve reputacije u tom svetu, sa svojom teorijom koju sam iskreirao na osnovu nekog rada, ali bez provere u praksi.”

Za godinu dana Ruben je istrenirao 76 Ijudi u ovoj kompaniji, koji su u poslu počeli da daju rezultate. Posle pola godine rada, visoki menadžment Shella je tražio od njega da obučava sam vrh rukovodstva, а kad je prošlo godinu dana rada u ovoj kompaniji, ponuđeno mu je da i sam učestvuje u najvažnijim pregovorima, ne kao stručnjak nego veoma važan konsultant:

„Morao sam da izučim sve što sam našao о nafti, о poslovanju, da dođem о što više podataka о svemu, kako bih mogao nešto da iskreiram. Tri godine sam bio intenzivno sa njima. A onda sam i ja počeo da investiram, da
primenjujem sopstvene metode.”
Na osnovu ovoga čitalac bi mogao da zaključi, kako su i visoka politika i visoka industrija, jednako spremne da zdravlje i budućnost i svojih Ijudi povere ne samo lekarima, već i Ijudima koji imaju ovakve, nadnaravne sposobnosti. Ruben Papian nas međutim demantuje, objašnjenjem da je reč о izuzetku koji potvrđuje pravilo:

„Treba da vidite te glupave evropske industrijalce. Patologija. Upravo sam izašao iz veoma zatvorenog kluba evropskih industrijalaca zbog nivoa gluposti tih Ijudi. Takvim Ijudima ja ne trebam, jer oni mene ne razumeju. Industrija zapadnih zemalja je mehanizam, tu ne treba da budeš pametan, što gluplji to bolji. Glupost i novac su sastavni deo tog mehanizma. Kad je о politici reč, tu je situacija malo drugačija. Politika je šahovska igra koja ima svoja pravila i mnogo podmuklih koraka. I zato je veoma važan nivo inteligencije koji je potreban u politici, jer treba znati kako komunicirati, u dobrom ili lošem smislu te reči. Mada danas sve više vidimo, kako se politika pretvara u industriju gde političari postaju irelevantni, Ijudi koji izvršavaju svoje dužnosti. Ne traže se mentalne kreativnosti. Odmah da kazem da ovde ne mislim na istočne zemlje. Ruska politika je visoko inteligentna, a Rusija funkcioniše u velikoj meri autonomno, kao svet za sebe.”
Ruben Papian insistira na saznanju, na edukaciji, na znanju. Razvio je svoje metode u oblasti kojom se bavi, a koja se zove bioenergija, ezoterija, magija… Koje su vrlo korisne i stimulativne za čoveka. Reč je о jednostavnim vežbama za harmoničan razvoj ličnosti, posle kojih biologija radi drugačije:

“Reč je о balansiranju emocionalnog, fizičkog j energetskog stanja ličnosti kako bi čovek funkcionisao na najbolji način. Tu pomažu i moji patenti, a ima ih 6 koje sam razvio i zaštitio u Holandiji. Radi se, zapravo, о jednog vrsti energetskog tuša i drugih instrumenata koje koristim da bih pomogao Ijudima.”

Nedavno je Ruben došao iz Amerike. Bio je to četvrti put da odlazi na ovaj kontinent. I najzanimljiviji. Naime, preko svojih prijatelja, Jermena koji su uspeli u Americi, stupio je u konatkt sa jednim američkim producentom kome je pomogao da razreši jedan problem koji je imao tokom snimanja. Tako se ovaj zainteresovao za Rubena i kad je čuo deo njegove biografije, nije dugo razmišljao. Javio mu se posle izvesnog vremena i ponudio da se snimi film о njemu. Veoma brzo se došlo do Džonija Depa kao mogućeg protagoniste. Ruben bi, sa timom scenarista, pisao scenario:

“Kad sam bio prethodni put, mogu slobodno da kažem da je u Los Anđelesu u zatvorenim krugovima vladala rubenomanija. Radni dan mi je počinjao u 8 ujutru, a završavao se u 10 uveče. Imao sam nekoliko velikih emisija na televiziji, tražili su me ljudi iz svih socijalnih slojeva. Inače, kad je reč о filmu о meni, film je moja stara Ijubav. U Americi sam bio producent jednog savremenog jermenskog filma, komedije o trojici jermena koji se sreću na arodromu u L.A.-u. I tu počinje veoma zanimljiva priča.”

Ove godine, Ruben je prvih nekoliko meseci proveo u LA-u i to je posebna dogodovština. Bili su to kontakti uglavnom sa Ijudima iz sveta filmske industrije i onih koji ulažu novac u nju. Za ovog znalca ljudske duše to je jedno sasvim novo iskustvo:

“Ne mogu da govorim da je to Amerika, jer Holivud je nešto sasvim drugo. Taj uski socijalni sloj, veoma moćan i prisutan u javnosti, ima svoje zakone koji su običnom smrtniku uglavnom nepoznati, a kad ih spozna ostaju mu prilično nejasni. Ja sam, primera radi, učinio smrtni greh kada sam jednu poznatu glumicu koja je tražila susret sa mnom, pitao koliko ima godina. Napravio sam skandal, jer su godine među tim Ijudima apsolutno zabranjena tema. A ja ne mogu da radim sa čovekom koji od mene traži uslugu, ako ne znam koliko je star. Kakvo neverovatno iskustvo. Desilo mi se da sam jednom moćnom finansijeru saopštio kako nema karcinom od kojeg ga godinama leče, ali on je to sa nevericom primio, jer je navikao da skupo plaća usluge lekarima, travarima, bioenergetičarima i raznim parastručnjacima, uveren da ga zapravo to održava u životu. Naravno, ja sam za tih nekoliko meseci rada sa tim svetom mnogo toga video i doživeo, ali nisam ništa naučio. Ili, da budem precizan, ono što sam naučio je potpuno površno i bez nekog ozbiljnijeg smisla.To ponašanje i način života Ijudi koji tvore filmsku industriju daleko je od mene. Bilo mi je zaista lepo, bio sam veoma tražen, ali ja tamo jednostavno ne bih mogao da živim i radim.”

Zanimljivo je kako ovaj pronicljivi sagovornik tumači neke savremene događaje, kao što je pojava svinjskog i ostaiih virusa gripa koja se širi planetom:

“Ima tu nešto do kraja nejasno i čudno. Pojavi se novi virus, a farmaceutska industrija već ima spreman lek. Kako? Kako je moguće da se za nepoznatu vrstu gripa već ima poznat lek? Na kome je on pre toga ispoban da bi se potvrdilo njegovo delovanje? То su pitanja koja se ne postavljaju, a bojim se da su ona mnogim moćnicima, u nekoliko industrija, veoma neprijatna.”

Po mišljenju mnogih lekara, depresija je jedna od najrasprostanjenijih boljki današnjice. Mnogi Ijudi širom planete traže pomoć od Rubena. Na pitanje postoji li socijalni sloj Ijudi koji je podložniji ovoj bolesti, dobijamo zanimljiv odgovor:

“Ako mislite da je neki socijalni sloj izuzet od depresije, varate se. Obraćali su mi se za pomoć siromašni, kao i veoma, veoma bogati Ijudi. Možda je, zapravo, najviše pogođen srednji sloj, jer ovo vreme ekonomske krize njima najviše oduzima. Teško je normalno živeti sa spoznajom da, ako već nisi ostao bez posla, ili bez kuće, to ti se može desiti već sutra ujutru. Tačno je da ultra bogati preko noći ostaju bez milijardi dolara imovine, ali znam da su i sa tim, nazovimo ih sigurnim milijardama, bili jednako depresivni. Jedan ruski milijarder me je pre neku godinu zvao u pomoć jer više nije hteo da viđa ljude, zatvorio se u kuću i prestao da komunicira. Jedan drugi, naučnik, koji je zaradio ogroman novac u industriji, hteo je da izađe iz svega toga, ali mu nisu dali. Kad se taj zamajac pokrene, i kada počne da pravi ogroman profit, teško ga je zaustaviti. I taj, do juče skromni naučni radnik, više nije znao šta bi sa svojim životom.”

О tome šta bi čitaoce veoma zanimalo – ко su Rubenovi klijenti, nazovimo ih tako, ко je sve iz sveta poznatih ovde, al i van Srbije tražio njegovu pomoć, naš sagovornik apsolutno odbija da govori. То je kao lekarska, tačnije etička tajna, kao ispovest:

“U ovom poslu je najvažnije pitanje uzajamnog poverenja. Bez toga nema pomoći. U Holivudu sam nailazio na mnoge Ijude koji su bili prepadnuti onim što sam im rekao о njima, da su posle toga imali paničan strah da se to ne pročuje. Recimo, jednoj od tih poznatih ličnosti sam kazao kako znam da je u mladosti pokušala samoubistvo, i ona se prenerazila jer je za to znala samo još njena majka. Više nije želela da me vidi. Ali, to je paranoja sa kojom ležu i sa kojom se bude mnoge holivudske zvezde. Anonimni ljudi su normalni i svesni da naš lični odnos ostaje tajna koju ću poneti u grob ako uopšte odem tamo.”

Postoji još jedan zanimljiv detalj koji se odnosi na Rubenov ovogodišnji boravak u Los Anđelesu. Ima ozbiljnih nagoveštaja da bi krajem godine mogao da bude gost u najuglednijoj televizijskoj ispovedaonici na svetu – kod slavne Opre Vinfri.

Izvor: “Isidorine ženske strane – Ruben Papian Ezoterik”, 2009 Jun, Srbija

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s