Istinska sreća

Svaki čovek želi biti srećan. Sve naše nade usmerene su prema stanju trajne sreće. Ali, savršeno stanje večne sreće privilegija je bogova i ludaka.

Važno je nikada ne zaboraviti koliko je samo život dinamičan. Radi toga se neko trajnije stanje postojanja ne može održati. Čak i u trenutku smrti vaša svest neće mirovati, već će putovati širokim prostranstvom dinamičnog Univerzuma.

U svetu stalne promene sreća kontinuirano dolazi i odlazi iz naših života. Pri tom je nikada nema u meri u kojoj bi mi to hteli. Ali, ipak, sa nama je češće nego što mislimo, sve dok je ne zamenimo sa udobnošću.

Poistovetiti sreću i udobnost česta je zabluda u našim životima.

Pažljivo istražimo obe kategorije kako bi uočili razliku.

Srećni smo kada je sa nama sve u redu. Radi se o vrlo čistom te istovremeno prolaznom stanju postojanja. Takođe smo srećni kada se nađemo u rezonanciji s okruženjem. Posledično tome, emocionalni naboj jača, stvarajući tako osećaj udobnosti.

Ostvarivanje naših želja takođe je ispunjeno srećom. Nakon ispunjenja dolaze nam udobnost i zadovoljstvo, naknadni efekti sreći.

Kao ljudska bića, kulturološki smo programirani da “vežemo” sreću za ciljeve koji su, uzgred rečeno, pretežno materijalne prirode. Sami ciljevi pritom ne donose sreću već taj “prolazni efekat” udobnosti i zadovoljstva.

Pretpostavimo da želite da imate novi Mercedes. Pretpostavimo da vam se želja ostvarila. I sami znate šta će se nakon toga dogoditi. Određeni period vremena novi automobil oduševljeno ćete voziti gradom pokazujući ga prijateljima. Nedugo zatim, novi Mercedes polako će postati “normala” u kolotečini vašeg života. Radi li se onda u ovom primeru o istinskoj sreći? Odgovor je, naravno, negativan. Primer nam govori o trenutnoj udobnosti i zadovoljstvu pomešanim sa ego ispunjenjem.

Sada zamislite da ste isti Mercedes sami izradili. Kako bi ste se tada osećali? Verovatno mnogo bolje nego kada ga kupite. Tek onda kada čovek ličnu kreativnost pretoči u ostvarenje cilja, dolazi do istinskog izvora vlastite sreće. Sam čin stvaranja čini da stvaratelj objekt stvaranja oseća “više svojim” nego što je slučaj kod redovne kupovine, pa se time u stvaratelju oživotvoruju sasvim druge, mnogo različitije sreće.

U kontekstu ciljeva, najveći se problem odnosi na zabludu kako će vas njihovo dostizanje, samo po sebi, dovesti do istinske sreće. Istina je, zapravo, malo drugačija. Sam proces nastojanja usmeren prema dostizanju cilja donosi mnogo više sreće od konačnog primanja dara. Osim ako se ne radi o borbi za goli opstanak, ostvarenje ciljeva vam neće doneti sreću u meri u kojoj će to učiniti kreativni napori uloženi u njihovo dostizanje. Naravno, ako ste se izgubili u pustinji i očajnički tražite oazu, tada vam je cilj veoma važan. Opstanak je u pitanju. Tome se ništa ne treba dodati.

Sa druge strane gledano, naše su želje obično u većoj meri materijalne. Na primer, zamislimo da se bavite nezanimljivim i dosadnim poslom štedeći pritom za kupovinu čamca. Svake nedelje odvajate od svojih primanja izvesnu količinu novca čime se primičete sve bliže i bliže svom cilju. Verovali ili ne, sam proces skupljanja sredstava budi u vama određenu sreću koja je direktno povezana sa ispravnošću vašeg puta. Dobro znate da čamac želite zbog toga što želite da pecate sa prijateljima, a to će vam, nesumnjivo, doneti veliko zadovoljstvo. U tom procesu kontinuiranog približavanja cilju, u borbi, patnji i trpljenju, bili vi svesni toga ili ne, veše se biće nalazi u stanju blaženstva jer se kreće ispravnim i izvesnim putem prema ostvarenju svojih snova. Setite se one poznate izreke John Lennon-a: “Meni je lično… mnogo zanimljivije bilo postati Beatles nego što je bilo BITI Beatles!”

Na isti način se osećaju mnoge izuzetno uspešne osobe jednom kada dostignu velike životne prekretnice. Naravno da su redom oduševljeni postignutim ciljem. Ali, svi oni istovremeno i jednoglasno ističu postojanje stalnog “osećaja praznine” koji obično sledi postignuće. Osvajanje Mount Everesta alpinistima donosi sreću. Uživanje u prekrasnom pogledu s vrha donosi udobnost i zadovoljstvo.

Nažalost, udobnost i zadovoljstvo brzo nestaju, tope se poput snega u proleće.

Zato bi nam bolje bilo da se usmerimo na istinsku sreću, a ne na udobnost i zadovoljstvo. A sreća se, u svom najčistijem i najprofinjenijem obliku, pronalazi u stvaralaštvu. Dok arhitekta konstruiše strukture, svaki trenutak stvaranja mu donosi sreću. Kada se izgradnja završi, on počinje da se divi vlastitoj kreaciji čime na scenu poziva udobnost i zadovoljstvo.

Još jedno obeležje sreće je njena kolektivna priroda. Kada sve osobe crpe sreću iz istog izvora, kada su srećne iz istih pobuda, ukupna sreća se uvećava. Usklađivanjem sa drugom osobom doživljavamo i proživljavamo iskustvo jedinstva koje učvršćuje našu sreću. Razmena transcendira individualnost.

Razmotrimo sada različite vrste sreće i njima propratnu udobnost i zadovoljstvo na primeru hirurga i plesača u diskoteci.

Zaglušujuća muzika prolama se diskotekom. Plesač se u zanosu baca po podu, izgubljen u ekstazi. Gledajući ga, verovatno biste pomislili: “Čovek je stvarno srećan”. Verovatno biste bili u pravu. Molim vas, nemojte odmah relativizirati situaciju pripisujući njegovu sreću drogi i alkoholu. Za potrebe ovog teksta one su posve irelevantne.

Plesač se nalazi u savršenom okruženju, u savršenom trenutku vremena. Na bazičnoj osnovi, sve je tačno tako kako treba da bude. Muzika. Atmosfera. Usklađenost i jedinstvo sa drugim ljudima u okruženju plesnog podijuma. Snažna emocionalna reakcija koja predstavlja čistu udobnost i zadovoljstvo neminovna je.

Istovremeno, u bolnici na drugom kraju grada, hirurg je angažovan na složenoj višesatvoj operaciji koja bi trebala spasiti pacijenta na granici života i smrti. Da li je on srećan? Zapravo jeste, iako se ne čini tako. Doktor ne crpi svoju sreću iz euforije poput plesača u diskoteci već iz kreativnog procesa rešavanja problema na samim granicama ličnih sposobnosti. Radi se o stanju ispravnosti kao temeljnom ishodištu sreće.

Po završetku uspešne operacije, posve iscrpljen, doktor se sa olakšanjem opušta. Dok razmišlja o sjajno odrađenom poslu, u njegovo biće naviru snažni osećaji udobnosti i zadovoljstva.

Neko bi se mogao usprotiviti ovoj tezi tvrdnjom kako sreća hirurga zavisi o srećnom ishodu operacije: “Da se kojim slučajem operacija tragično završila, da je pacijent umro, doktor se sigurno ne bi tako osećao”. Istina je kako bi eventualna tragedija eliminisala bilo kakvu mogućnost postoperativne udobnosti i zadovoljstva. Međutim, ishod operacije, ma kakav on bio, nikada neće ugroziti istinsku sreću koju hirurg proživljava baveći se umetnošću svoga posla.

Pritom, naravno, ne mislim na orgazmičke osećaje plesača u diskoteci. Radi se o sreći podstaknutoj prisustvom u sadašnjem trenutku kada dolazimo do vrhunca lične kreativnosti i kada je sve onako kako treba da bude. Suprotno tome, doktor u borbi za život pacijenta, koji se oslanja na svoje znanje i iskustvo, primer je vrhunca kreativnog postojanja.

Zapravo, ovde ne govorimo o dva različita tipa sreće, budući da su obe u suštini veoma slične. Obe predstavljaju sjajan primer osoba prisutnih u pravom trenutku.

Nema sumnje kako će hirurgovo iskustvo operacije i razmena istog sa kolegama stvoriti osećaj jedisntva koji će duže trajati od ekstaze plesača koji će se sledećeg jutra verovatno probuditi mamuran i teško depresivan. Plesačevo zadovoljstvo verovatno neće trajati koliko doktorovo.

Pa ipak, nekoliko sati ranije oboje su živeli prisutni u “svom trenutku”. Oboje su bili istinski srećni. Stoga treba upamtiti kako nije važno ŠTA se čini, već je važno KAKO se to čini. Ako ste na pravom putu, razvijajući svoje želje osećate kako je sve u redu, onako kako treba da bude. U stanju ste istinske sreće. Nemojte se tada truditi da pretvorate te osećaje u udobnost i zadovoljstvo budući da će vas oni samo onečistiti. Jer, udobnost i zadovoljstvo će sigurno doći, jednom kada se vaše želje ostvare.

Sve do tada, ne taćite vreme uzalud. Budite srećni!

Ruben Papian – arhitekta, doktor i psiholog, stručnjak koji svojim savetima pomaže pojedincima i kompanijama u upravljanju kriznim situacijama, ličnom i organizacionom razvoju, strategiji te upravljanju promenama, posebno cenjen među mladim ljudima radi svojih izazovnih, inspirativnih i provokativnih stavova o životu i svetu.

Izvor: “Increatus – Istinska sreća” 2006 Novembar, Hrvatska

Pročitajte još o Rubenu Papianu:
Sajtovi za učenje:
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s