Ruben Papian o budućnosti čovečanstva

2013-01-Ona-Jedna misao header

Rubena Papiana je teško smestiti u jedan ljudski pojam, ali recimo da su najpribližniji: intuitivni iscelitelj, znalac budućnosti, eradita, filozof, humanista,   fantastičan govornik i zvezda ezoterije, koji se odazvao pozivu čitateljki Оnа Magazina da, posle članka „Čovečanstvo je u pubertetu”, nastavi da odgoneta zagonetke iz naše bliske i daleke budućnosti. Jermenin, koji je, zbog posla ili gostovanja, čas u Americi, čas u Holandiji, Kazahstanu, Srbiji. Završio je tri fakulteta (arhitekturu, medicinu i filozofiju), govori šest jezika i poručuje: Čovek će najviše postići ako bude učio sam sebe.

Jedna misao menja svet

-Da li se priča о smaku sveta vama činila realnom?

-Vrio realnom. Ona se takvom činila poslednjih 500 godina. Ne samo ovoj generaciji, nego i generacijama pre nje.

-Čovek, dakle, nije izmislio smak sveta da bi širio strah. Та priča ima osnove?

-Čovek ništa nije izmislio, apsolutno. Uzmimo primer zmajeva koji su, navodno, izmišljeni. Interesantno da u svim kulturama postoje zmajevi. Otkud da su pre 1000 godina, kada nije bilo ni interneta, ni komunikacije u današnjem smislu te reči zmajevi bili tako slični? Ne mogu bajke da se pojave na raznoraznim mestima, slične jedna drugoj, kad ljudi nisi znali da postoji jedan grad na 2000 km od njih. Duh koji živi u kući i čuva kuću – i to postoji u raznim kulturama.

Duh koji živi u šumi – takođe postoji. Čovečanstvo ništa nije izmislilo, samo je prepričavalo. Najmanje osnove ima za verovanje о Atlantidi, tek jedan zapis filozofa Platona, ali čovečanstvo apsolutno veruje da je ona postojala. О smaku sveta, pisanja ima mnogo. To što je najavljen za 21.12.2012, to je komercijalni momenat. Ne može smak sveta da dođe na konkretan datum. Sigumo ima i prethodne i post faze. Jedan dan za Zemlju, to je kao mikrosekund za  čoveka.

Čak i smaku sveta treba vremena da bude smak sveta.

-Izjavili ste da ste bili za smak sveta?

-Nisam rekao da sam za smak sveta, rekao sam da nisam protiv. Nisam toliko glup da bih kao najobičniji mikronski čovek bio za ili protiv globalnih kosmičkih događaja. Ako ne budemo tražili ljudsku logiku u svemu (što i ne smemo da tražimo!), onda ćemo dobiti ovo što danas imamo – potencijalni smak sveta koji smo nekako izbegli.

-Tvrdite da je zasedalo „kosmičko veće” i da je pobedila struja da se ide mekšim putem i da se čovećanstvu da još jedna šansa. Ко odlučuje о čovečanstvu?

-Jedna dominantna rasa. Ona rukovodi projektom koji se zove „Zemaljska kugla i čovečanstvo”. Doći će vreme (za tri i po – četiri hiljade godina) kada će se čovečanstvo priključiti federaciji, nezemaljskoj i onda će takođe učestvovati u očuvanju balansa u kosmičkom smislu.

-Dominantna rasa, je to?

-Daleko od toga da su to ljudi.

-Da li se mi negde srećemo, češemo, dodirujemo sa tom rasom?

-I da i ne. Vi sada sagledavate to vrlo materijalno, ljudski, krajnje prosto. Dodirivanje se može formirati u vašoj glavi u snu i vi ćete apsolutno imati doživljaj fizičkog dodirivanja. Ono što smatrate realnošću nije ništa drugo nego što vide oči, čuju uši, oseća koža, ali to sve se događa i u snu, što znači da se ne moraju koristiti ta čula da bi se dobio rezultat. Potrebno je naći sistem kako da se nešto infiltrira u vašu glavu. Da li ste videli film „Avatar”? Zamislite da je to moguće – softverski plasirati čoveku informaciju. Zovite to san, ionako niko ne zna šta se dešava dok spavamo, gde smo, šta smo, šta ulazi, šta izlazi…

-Zaspaćemo kao ljudi, a probuditi se kao…?

-Čovek će zaspati kao čovek i probudiće se kao čovek, zato što je smisao njegovog postojanja na ovoj planeti da bude čovek. Smisao bilo koje rase jeste da se formira njena svest. Niko neće da pravi robove. Totalnom kontrolom, robotizovanjem kvaliteta suštine, dobija se perfektna mašina, perfektna životinja, ali se gubi kreacija, nema razvoja, nema evolucije. Pod evolucijom se podrazumeva kreiranje nečega što nije postojalo juče. Svesne mašine ili rase evoluiraju Univerzum ili određene delove Univerzuma. Zahvaljujući svesnim kreacijama, dešava se prvo revolucija a onda evolucija.

-Odakle kreće revolucija?

-Svaka revolucija kreće iz glave jednog čoveka, od jedne misli, za koju čovek ni ne zna otkud mu. Američka revolucija, Francuska revolucija… nastale su od jedne misli. Jedna mala misao u pravo vreme dovoljna je da bi došlo do revolucije. Kad revolucionarna masa dobije svoju kritičnu masu, to se naziva novi poredak, nova struktura i nastaje evolucija, bez obzira kakva je – dobra ili loša. Ali, kad neko hoće da sipa svežu vodu u punu čašu, on treba da odspe staru vodu iz čaše, da novoj napravi mesto. Staroj vodi se to ne sviđa. Stara evolucija se bori za svoje mesto pod suncem, ali revolucija kaže: Tvoje vreme je prošlo. I ta revolucija za neko vreme opet će se pretvoriti u staru vodu… Sad pomnožite to na iks mlliona količina.

-Ako čovek nije ništa izmislio, odakle mu revolucionarna misao?

-То što smo nazvali „svest” realno niko niti je video, niti zna šta je, ni gde je, isto kao i duša ili Atlantida. I kao što svest evoluira, tako i ceo Univerzum evoluira, zahvaljujući milijardama ili trilijardama svesnih jedinica rasa koje žive u njemu. Bilo koja misao, pa i vaša, prisutna je u toj masi koja se zove Unlverzum. Sad je po-množite na x, x, x trilijardi i dobićete da je ceo Univerzmn baza podataka. Misli (tako ih mi zovemo ali to su dijapazoni frekvencija), prisutne su svuda, isto kao i svetlo. Jedino što nam je potrebno – to je jedan instrument koji se zove svest, koji radi kao prijemnik, prima frekvencije u zavisnosti od preciznosti svog prijema.

-Možete li to da nam pojasnite?

-Moj mobilni telefon sada ne zvoni, iako je u ovom prostoru prisutna trilijarda telefonskih signala. Njegova „svest” ograničena je na mali dijapazon. I tek kad se u tom dijapazonu pojavi jedna od „njegovih” frekvencija, on će to odmah registrovati. Podaci su tu, on je glup. Isto tako i čovek, ali i druge rase. Svaka evolucija proširuje i menja moj telefon. On registruje sve više i više. Ali kad zatreba neki telefon da primi revolucionarnu misao, kad se stvore adekvatni uslovi, tu dolazi onaj avatarizam, neka glava će se „naštelovati”, dobiti misao i reći: Hm, strašno sam smislila… Ne zna da sve što je ona smislila kao novo, već je smišljeno pre tri milijarde godina.

-Da li je pre čovečanstva na Zemlji bila druga rasa koja je doživela smak sveta?

-Ne jedna, ne dve, ne tri, masa… То nisu bile rase, već populacije, lokalizovane geografski. One su se razvijale na svoj način i odradile svoje. Ruža cveta u avgustu i tu je kraj.

-Znači li to da čovečanstvo ima mnogo veće šanse da nestane nego da evoluira do kraja?

-Obrnuto. Čovečanstvo ima uvek šanse, niko neće da eliminiše život. То je još uvek primitivan način razmišljanja vrlo mlade i proste rase koja se zove čovečanstvo, koja ni ne zna fenomen smrti i šta se podrazumeva pod tim. Još barata krajnostima: crnoo/belo, da/ne, hoću/neću, dobro/loše… Krajnji primitivizam. Pet je bolje nego dva, a deset bolje nego pet. Kad je 100, o, pa to je najbolje. Proći će još mnogo godina dok čovečanstvo ne shvati da nije sve „da” ili „ne”, da boja nije сrnа ili bela. Postoji još bezbroj varijacija između…

-Vi se često šalite da je ovo McDonalds doba. Big Маc nije dobar ali kako da se sruši toliki McDonalds sistem?

-Mi svi, uključujuci i Obamu, Putina i predsednika bilo koje države, razumemo da je ovo kraj sistema, takvog kakav je. Niko ne kaže da je bio loš, on je bio fenomenalan, čovečanstvo je napravilo ogromne korake radeći na infiltriranju tog sistema, ali sada je njegov kraj. Sistem nije proračunat za sedam milijardi ljudi. Treba da dođu nove vrednosti, a one ne mogu da dođu tek tako. Mora da dođe do rušenja.

-То podrazumeva i gubitke života?

-Pa, to se i danas događa koliko hoćete, nego mi ne obraćamo toliku pažnju. Umrlo hiljadu, jao jadni, ali to zaboravite za minut zato što sledećih 1.000 dođe na TV ekran. Pre dve godine je na Istoku bio mir, a danas je 12-13 zemalja uvučeno u rat. Nekada su današnje cifre bile katastrofalno velike. Vojska koja je išla u rat, brojala je 10.000 ljudi. A danas 10.000 ljudi nije ništa posebno. То je malo veće selo. Preko pet miliona ljudi umire godišnje u auto-nesrećama. Od kancera još više. Razmnožilo se čovečanstvo, pa je naša planeta postala jako mala.

-Mnogi 2013. vide kao novi početak?

-Ne znam da li je to novi početak, pre bih to gledao kao karantin. Pre 20-30 godina mi smo osećali šta je vreme. Sad vreme niko ne oseća, niti neko stari, niti ostaje mlad, niti se menja… Dani su prazni. Čoveku ne pada na pamet da je dan bezveze prošao, da je izgubio toliko vremena, vreme se ne gubi, zamrzlo se. Čovečanstvu je dat jedan period vremena pa da se vidi, možda će se organizovati, razblažiti… Evolucije će ići sporije, ne toliko radikalno, ne toliko lomljivo. Svejedno, mora da bude revolucija. Druge šanse nema, sistem se ne da. On je kao krvotok, sa sitnim kapilarima, koji hrani i poslednju ćeliju. Niko ne može da menja krvotok tek tako.

-Da li će pobediti sistem ili revolucija?

-Revolucija će pobediti. Ja sam apsolutno za to. Dušom, koje nemam i telom, koje je privremeno, učestvujem u pobedi revolucije. Zato što ja sa verom nemam nikakvih problema, apsolutno sam ubeđen da nije bezveze što je dat taj period adaptacije. Neće blti lako, ali će čovečanstva biti… Što više vas se bude menjalo danas, lakše će biti novom sistemu.

Vic iz Univerzuma: Pričaju dva vanzemaljca. Gde si bio na odmoru? Pa, išao sam na zemlju. I, kako je tamo? Zabavno. Zamisli, odštampali ogromnu količinu nekih papira i cela planeta ih skuplja. A što? Pa, ko je najviše skupio, taj je najpametniji.

Izvor: “Ona – jedna misao menja svet” 2013 Januar, Srbija

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s