Čovek je rob emocija

2013-03-Ona-Covek je rob emocija header

Ruben Papian, Jermenin koji je završio tri fakulteta (arhitekturu, medicinu i filozofiju) i govori šest jezika, ovoga puta poručuje: Pod Ijubavlju se prodaje šljam, otrov, obaveza, besmislena emocija, prazna reč…

Na pitanje ко je Ruben Papian, dobili ste odgovor u prethodna dva članka u Ona magazinu „Čovečanstvo je u pubertetu” i „Jedna misao menja sve”. Najzanimljiviji deo intervjua koji smo vodili sa ovim znalcem budućnosti, eruditom, filozofom i humanistom, za vreme njegovog poslednjeg boravka u Beogradu, ostao je za kraj. Za svaki slučaj, spremite se na iznenađenje i možda na jedan virtuelni udarac u stomak, tamo gde je čvorište naših emocija, jer ovaj fantastični govornik i zvezda ezoterije, nema nameru da podilazi našim iluzijama.

Ruben Papian, о balastu коgа nismo svesni

-Pojasnite nam vašu tvrdnju da je čovek rob emocija?

-Hajde da uzmemo dete. Ako se ono plaši nečega, to je zato što ima razloga za strah, ali posle 10 minuta ono ima razloga za smeh, to je zaboravljeno. Odrastao čovek ima razloga za strah non-stop, iz svog iskustva ili tuđeg, а najviše iz zavisnosti od sopstvene svesne kreacije razloga za strah. Imaš li razloga da se plašiš? Da. Gde? U svojoj glavi. Ako je tvoj komšija doživeo to i to, i sad se plaši, zašto bi se i ti plašio? Pa znaš, kad sam pre tri godine…? То je bilo pre tri godine, tada si imao razloga da se plašiš. A danas? Čovek je toliko zavisan od emocija, da će ih iskreirati čak i kad nema povoda. On ne ume drugačije da doživi svet. Njemu treba emocija da bi on mislio da je živ. Ništa ne osećam, znači ja ne postojim.

-Da li će novi čovek bolje koristiti svoje emocije?

-Emocije će menjati svoju funkciju. Danas su one cilj. Vi mislite da me slušate. Ali ne, vi ne slušate, vi kroz čula dobijate određeno „x” emocionalno stanje koje može da bude prijatno, iznenađujuće, intrigantno, neprijatno, ali šta god da ja kažem, sve će se završiti na emocijama. Prvo dođe reč, pa vaša kreacija, pa emocija. Kad bi vam bilo odvratno to što pričam, da li bi vas privlačilo da me slušate? Zašto? Pa, to je samo emocija. Pokažite mi čoveka koji toliko vlada svojim emocijama da ne dozvoljava da se javi osećaj odvratnosti, jer je u nečem što je 99 posto odvratno našao jedan dijamant. Verujte mi, i dijamant će  mu biti odvratan. Ako je među 99 odsto dijamanta spazio samo jedan posto nečeg odvratnog, to odvratno će pobediti. Super, sve je super, ali jesi li video, čoveče, onu mrlju na njegovoj košulji? Bljak. Čovek ne vidi suštinu, on ne zna čime da je vidi, njegovo shvatanje suštine se završava na prijatnom osećaju te suštine, a ne na njoj samoj. Suština, to je konstrukcija, to je mehanizam. Ona ne podrazumeva nikakve emocionalne stavove, „da/ne”, „volim/ne volim”… Savremeni čovek još uvek funkcioniše na principu „hoću/neću”, „prijatno/neprijatno”… Za 1000, godina on će birati emociju adekvatno suštini, dobijaće i koristiće emocionalni stav kao instrument.

-Da li su emocije balast?

-I te kakav, normalno. Da li ću uspeti ili neću, šta će reći on, a šta će biti ako slučajno on uradi ono? Čovek je u stanju da iskreira tonu nepostojećih emocija. I on to zove logikom. Aman, otkud čovek zna da će to baš tako biti? Kaže, normalno je da bude tako. Kako normalno? Sutra padne bomba i  gotova stvar. Ma, bomba neće pasti, kaže čovek. Pašće. Pre dve godine na istoku niko nije mislio da će pasti bomba, pa jeste…

Da li su svi ljudi robovi, emocija?

-Glava koja „prima” revolucionarnu misao, to je već glavakoja nije pod vlašću emocija, to je mehanizam za svoje vreme, svoje doba, za svoje okruženje. Postoji mišljenje da je Hrist došao iz budućnosti.  Apsolutno.  Hrist  je bio adekvatan ondašnjem sistemu, samo što je bio mehanizam. Da je bio podložan emocijama, one bi pobedile, a emocije podrazumevaju: sigurnost moje porodice, sutrašnji dan, šta će biti, da li ću biti ugrožen… Taj koji primi revolucionarnu misao, apsolutni je idiot iz pozicije drugih ljudi. Njemu emocionalni spektar ne funkcioniše „normalno”. On ide glavom kroz zid.

Da li ste vi rob emocija?

-Potpuni, zar se ne vidi, ha, ha? Nisam ja rob emocija, niti mogu da budem, niti hoću. То mi je strašno. Da sam ja rob emocija, bio bih u Holivudu a ja sam upravo odatle otišao jer nisam hteo da budem rob u prijatnim okolnostima. Ne mogu da dozvolim sebi da me svi hvale i da se ja osećam kao slina poslednja iako imam mozak. Mišljenje drugih ljudi je irelevantno. Šta meni znači ako mi čovek kaže: Jao, mi smo vam toliko zahvalni… Banalna stvar. Ako je nešto za njega dobro, zar automatski mora da bude i za mene? Ako mi on nešto daje, on me obavezuje da to i primim. Ne treba mi njegov kolač koji je pekao celu noć, ne jedem ga, ima cimet. Moraš. Ja sam se trudio, kaže čovek. Ali ja ne jedem kolač s cimetom! Onda faktički ispadne – šta? Postajem veoma nevaspitan jer ne jedem kolač, koji je čovek celu noć pravio za mene. Moram da se postavim u poziciju roba, da bi se taj čovek osećao dobro. Kojim rečima da mu se kaže: Nosite se i ti i tvoj kolač! Ili da nateram sebe da jedem kolač koji mrzim? Šta je pravilno? Svet se drži moralne kategorije ropstva, gde bi svako trebalo da je vaspitan rob, da bi ga ropsko društvo prihvatilo kao svog. A uspeh je da postaneš poznati rob. Anđelina Džoli?! I to ropsko vreme koje ćeš živeti, ti ćeš zvati život. Moj je život mnogo interesantniji i nema nikakvih ropskih obaveza. E, sad, svako bira svoje… Prva revolucija nastaje u čoveku samom, kad se odvaži da pogleda socijalne, moralne i svoje sopstvene vrednosti iz svog ugla.

Zahvalnost je, dakle, balast?

-Svako hoće da uradi nešto nekome, da bi taj neko bio zahvalan. Ja to ni trunku neću. Zahvalnost je obaveza. Аli ako neko nema svest о sopstvenoj vrednosti, onda je bazira na tuđoj zahvalnosti. Što sam ja dobar, 10 ljudi je reklo da sam dobar zato što sam ja njih spasio… Ako ne bude sutra tih 10 ljudi, ко si ti? Ako hoćeš da se „stvoriš”, treba da se stvoriš sam. E, tu je problem. Čovek ne ume ni svoje misli da stvori, pa uzima tuđe.

Ljubav? Hoćemo li i nju da poništimo?

-Nikako. То što čovek sagledava kao ljubav, to je isto kao što Mc Donald sebe vidi kao francuski restoran sa pet zvezdica. Pod ljubavlju se prodaje šljam, otrov, obaveza, besmislena emocija, prazna reč…

Sa koliko ste se godina oženili?

-23.

Da li biste iz današnje perspektive to ponovili?

-Normalno, da.

Da li biste oženili istu ženu?

-Bez problema, da. Ne planiram ni da se razvodim. Pogledajte kako vi postavljate pitanja. Kakve veze ima socijalno ozvaničavanje, papirno, sa emocijom? Nikakve. Vidite, eto, to je standard. Vama se čini da brak ima veze sa ljubavlju.

Mogu li da vas pitam koga volite?

-Ja ne volim. Objasniću kad kažem da ne volim, šta to znači u vašem smislu reči. Voleti nekoga, znači biti rob svoje sopstvene emocije. Ljubav je, u suštini, sve drugo samo ne emocija. Ponekad je ona vrlo prijatna, ponekad vrlo neprijatna. A sada zamislite koliko je sjajno kad čovek može da voli a da ta emocija bude sekundarna a ne primarna. Nego, objasnite mi, ja nisam sa ove planete, šta je za vas ljubav? Eto, ja sve to radim. Učinim toj osobi vrlo rado i zaboravim šta sam učinio momentalno. Da li je kod vas isto tako? Kad učiniš, odmah zaboraviš? Ne, nije, vi brojite. Ja sam ti učinio ovo, ono, ovo, ono… Prebroj i vidi koliko te volim. Faktički, osoba preko puta trebalo bi da uzvraća ljubavlju ili ne znam čime, zato što ti si nabrojao to i to. Idemo dalje. Misliti о toj osobi, da, ali samo ako uzmemo opciju da ja mogu da mislim kada hoću a isto tako mogu da ugasim misao kada treba da je ugasim. Ukoliko sam ja rob svojih misli о nekom jer ne mogu da ih ugasim, zar je to za vas ljubav? Znači, nemogućnost kontrole mentalnih procesa zove se ljubav. То znači ja volim tebe zato što sam psihijatrijski slučaj. U tom smislu, ja ne volim. I onda treća stvar, ja te volim, pa i ti voliš mene. Ima smisla? Možda, ali ja ne očekujem ni to. Onda faktički ne volim. Poštujem onog čija suština, čija konstrukcija zaslužuje poštovanje. Taj neko ne zna, ali ja znam. Kad treba, poguraću ga malo napred, da ide svojim putem. Da li je to ljubav? Ogromna. Ili da slinimo zajedno? Ja mogu odlično da iskreiram ljubav, u pravilnoj konfiguraciji u odnosu na konkretnu osobu, što će biti stimulativno za nju, ne za mene. A kako je kod ljudi? Pokažite mi čoveka, jednog jedinog, koji svoju sopstvenu ljubav kreira. Ustvari ljubav kreira njega. I ako slučajno ta ljubav prestane da ga kreira onako kako on misli da bi trebalo, on sam sebe krivi ili krivi sve naokolo. Zbog tebe sam u daunu, ja te volim, a ti me ne voliš…

Kako da čovek počne da kreira ljubav?

-Čoveku još nije rečeno da postoji i takav ugao gledanja, da postoji alternativna formula ljubavi koja apsolutno ruši prethodnu. Taj ugao gledanja podrazumeva prethodne korake. Biraj šta ćeš da jedeš. Ovde ti kuvaš a ovde si rob šerpe. Ja hoću sam da kuvam. Eto, vidiš, već je prvi korak napravljen. I tako, za 100 godina formiraće se nove, slobodne, moralne socijalne sredine. Kad se vi promenite, vaš način razmišljanja, vaš prilaz prioritetima, i ona, i on, nastaće kritična masa, i prevladaće drugačiji način razmišljanja. То se zove evolucija. Pa, zašto ljudi dolaze kod nas u „Sferu“? Zato što ovde ima toga što napolju nema. Ovde su svi ljudi normalni, vrlo obrazovani, ali to nije svet kome se nudi pekmez, već nove emocije, u novim bojama. Zašto ljudi odlaze u bioskop? Šta tamo ima, potpuna laž? Možda im upravo to nedostaje – potpuna laž? Та laž postaje stimulativna, popunjava potpunu istinu i to se zove bogatstvo. Eto, “Sfera” je jedna forma bioskopa. Ali ovde čovek nije pasivan, on mora da se muči. Tamo zuri u glavnog glumca, ovde je glavni glumac.

-“Sfera ima deset nivoa?

-Dodaće se još, vreme ide, pravimo novog čoveka, sa novim protokolima, novim softverom. Ništa nije stabilno, stalno se menja, stalno evoluira…

Izvor: “Ona – Čovek je rob emocija” 2013 Mart, Srbija

Pročitajte još o Rubenu Papianu:
Sajtovi za učenje:
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s