Kada kažem „Oblikujte sopstvenu budućnost” – to zvuči kao da vam budućnost pripada podjednako kao što vam pripadaju prošlost i sadašnjost. Međutim, pre ove konstatacije trebalo bi da „zavirite” i u svoja osećanja. Jer, kada se govori o budućnosti, može izgledati kao da je ona nešto što ne možemo shvatiti, osetiti, niti možemo posedovati.
Pa, kako je onda došlo do toga da kažem „Oblikujte sopstvenu budućnost”? Kao da bi trebalo da oblikujete nešto što vam ne pripada, i to samo zato što se vi nalazite u sadašnjosti, a budućnost, naravno – u budućnosti. A prošlost, koja pripada vama – nalazi se u vama i zavisite od nje.
Stvorite nadu
Zapravo, trebalo bi da bude obrnuto: da ste oslobođeni prošlosti i da ste sposobni da oblikujete svoju budućnost. Međutim, da biste je oblikovali, trebalo bi da razumete da budućnost počinje danas – a ne sutra. Sutra bi samo trebalo da se nadate da će vaša kreacija postati realnost, ali danas morate da radite na stvaranju budućnosti, na stvaranju svoje nade u nju, koristeći nešto što zovemo verom. Ono što vam je sigurno potrebno za budućnost jeste – nada. Stvorite razlog za nadu. Nisam slučajno rekao: “Stvorite nadu”, a ne – „Imajte nadu”. Morate je stvoriti da biste je imali. Obično ljudi to ovako rade: nadaju se, iako nisu stvorili svoju nadu, već se samo nadaju. Ovde nema osnove za nadu, a samim tim ni za ostvarenje, to je prazno nadanje. A onda ti ljudi, posle nekog vremena, sednu i čekaju da se nada ostvari. Ona se, doduše „tu i tamo” i ostvari, ali samo ponekad. I to samo zato što je niste stvarali, već ste je dobili.
Da biste povećali šansu ostvarenja svoje nade potrebno je da se potrudite, da je stvarate danas. Znači, krenimo da stvaramo budućnost, radeći na nadi. Osnova za nadu su motivi. Jednostavni poput pitanja „Ko sam ja danas?” „Šta sam ja danas?“ „Koliko sam investirao u danas, u Sada?“ To je materijal sa kojim moramo da radimo i izgradimo nadu za budućnost. I ta nada će rasti da biste preskočili „sada” i razumeli zakone vremena. Ali, to nije dovoljno. Ako kreirate nadu odmah sada, šta imamo običaj da uradimo? Opet da sednemo i čekamo da se ta nada ostvari. Kao da neko drugi treba da radi za nas da bi naša budućnost bila onakva kakva očekujemo da bude. To ne funkcioniše tako. Stvaranje nade nije kraj, to je samo početak, nakon čega morate da verujete u nju, u svoju nadu. Ona je kao dete, raste, menja se, postaje odrasla, zato treba da je pazite i nadgledate, da uživate u njenom rastu. Morate da je hranite, obrazujete i prezentujete svetu. Zato što je upravo svet taj koji mora da prihvati vašu budućnost. I onda će ta komunikacija između vas i sveta učiniti vašu budućnost živom, a vas srećnim.
Prva vežba:
- Sedite, zatvorite oči i opustite se.
- Stavite dlanove na butine. Malo podignite glavu.
- Dišite polako i duboko jedan minut.
- Vaše disanje treba da bude u takvom ritmu i takve dubine da dobijete osećaj kao da je vreme nestalo.
- Takođe, osetićete da su vam misli nestale i da ste dostigli apsolutni balans.
- Provedite jedan minut u ovom stanju. Ovo stanje može se uporediti sa „padom u san”.
- Moja preporuka je da radite ovu vežbu svaki dan ujutru posle buđenja. A sada – oblikujte budućnost
A sada – oblikujte budućnost
U prvoj vežbi radili smo na tome da postanemo kreatori sopstvene budućnosti, da stvorimo nadu i da održimo tu nadu u životu. Posle toga, naša budućnost se obistinjuje, što znači da smo dostigli cilj kojem smo težili. Možemo da imamo uspeh koji smo želeli, ali, šta posle toga? Moje pitanje je šta ćete raditi onda kada se sve što ste oblikovali i planirali obistini? Mislite da ćete uživati? Ne. Kada svetu predstavite sebe, svoju želju, cilj i nadu, i kada svet
to prihvati, onda vas on i poseduje. Nemojte mislite da ste vi ti koji posedujete svet. Kada se radi o nekome ko je „poznat” – nije On taj koji je poznat, već je svet taj koji želi da on ostane poznat, samo zato što je prihvatio njegovu kreaciju. Vaš sopstveni uspeh postaće vasa obaveza. A tada prestajete da kreirate svoju budućnost, zato što je već iskreirana.
Postajete zavisni od sopstvene budućnosti. Zapravo, kome je potrebna takva budućnost? Kada mislim o budućnosti, ja mislim o slobodi, sreći, ali ne u pasivnom smislu, poput razmišljanja o mekanom krevetu ili dobroj hrani. Mislim o sreći kao o dinamičnoj formi. Ja vidim budućnost u promenama, u rastu. Veoma je važno da, kada oblikujete sopstvenu budućnost, radite to tako da nikada ne završite svoju kreaciju. Počnite da oblikujete svoju budućnost, ali nemojte dati završnu formu. Šta god da danas podrazumevate kao svoj uspeh, kao ostvarenje sebe, to ne treba smatrati krajem vašeg uspeha. To je samo jedan korak. Sliku koju počnete da slikate ne treba da završite. U suprotnom, naslikali ste je, imate je i „super” je. Ona postaje prošlost i onda ne znate šta dalje da radite, zato što je vaše najveće životno delo – već u prošlosti. Šta je onda smisao života? Kada oblikujete svoju budućnost, molim vas, znajte da je taj proces konstantan, da nema kraja. I svaki uspeh koji planirate treba da bude samo jedna stanica na putu koji se nikada ne završava. Molim vas, dok kreirate svoju budućnost, dok je oblikujete svojim umom, dozvolite i drugima da učestvuju u vašem kreiranju. Lepota nije u tome da jedan umetnik radi na jednoj slici. Ona može da bude mnogo lepša i neočekivana kada se, ne samo jedan, već mnogo umetnika izražava na tom jednom platnu koje se zove vaša sopstvena budućnost.
Dozvolite drugima oko vas, onima koje vi izaberete, da budu deo oblikovanja vaše sopstvene budućnosti. Morate biti mudri tako što ih nećete zaustavljati, diktirati im, već im davati mogućnost da se izraze. Uvek je možete prepraviti kasnije. Ali, kao prvo, nemojte zaustavljati svoju budućnost tako što ćete biti jedini umetnik koji je kreira. Uvedite u nju svoje najbliže, vreme, prostor, iznenađenje i slučajnost. Slučajnost je kao začin koji vam je uvek potreban kada je u pitanju sjajno jelo. Slučajnosti će učiniti vaš put atraktivnijim, interesantnijim, drugačijim od jučerašnjeg. Morate oblikovati tako da vase „sutra” bude mnogo drugačije od „juče”. I, ako odjednom vaše „sutra” ostaje isto kao „juče” – to je zato što ste vi jedini slikar. Jedino što u tom slučaju možete dobiti je bolja verzija prošlosti. To nije budućnost. A sada, evo i druge vežbe za oblikovanje sopstvene budućnosti.
Druga vežba:
- Sedite, zatvorite oči i opustite se. Stavite dlanove na butine.
- Dišite ravnomerno. Usmerite pažnju na izdah.
- Sa svakim izdahom menjate proctor ispred vas. Vi punite prostor i menjate ga. Radite to jedan minut.
- Recite naglas tom prostoru: „Moja budućnost je moja”.
- Provedite još jedan minut puneći prostor ispred sebe izdisajima. Osetićete da je prostor obogaćen vašim rečima.
- Imaćete osećaj sigurnosti, samopoštovanja, samopouzdanja i moći.
- Posle toga recite naglas: „Start”.
- Završite vežbu dubokim udahom i izdahom u taj prostor ispred vas.
- Preporuka: Radite ovu vežbu svaki dan ujutru, nakon buđenja.
Izvor: “ Treće oko – Oblikujte sopstvenu budućnost!” 2016 Mart, Srbija
Ruben Papian 
Leave a comment