Ruben Papian je osnivač centra „Sfera“ i istoimene metode, razvijene iz „mentalne korekcije i komunikacije“. Metoda služi prvenstveno – menjanju nas samih, da bismo se prilagodili novom dobu i novom svetu.
-Cilj je biti operativan, optimizovan tako da se naš sistem lakše prilagođava promenama, da ne bi došlo do njegovog raspada. Da, recimo, banalna stvar poput stresa ne bi rasparčala sistem na delove. „Sfera“ kao sistem podiže, optimizuje različite slojeve čoveka. Tu su fiziloški, emocionalni, psihički i mentalni plan.
U narednih nekoliko brojeva pokušaćemo da približimo Rubenove metode i našim čitaocima, objavljujući konkretne vežbe i njihovo pojašnjenje, što je donedavno bilo dostupno samo onima koji su pohađali Papianova predavanja i kurseve.
Fabrika i menadžment
Vežbe su prilagođene svima, i ne bi trebalo da vam oduzmu previše vremena tokom dana, za razliku od nekih drugih, tradicionalnih sistema. A da bi se došlo do onoga što je tema prve vežbe – postavlja se niz pitanja. Šta formira današnjeg čoveka kao čoveka? Suštinski – to je njegova svest. Kada se iz jednog ljudskog bića izuzme svest, ostaje samo ljuštura koja ipak nekako može da funkcioniše u materijalnom svetu. Ono što mi jesmo – nije ništa drugo nego svest koja konstantno kreira, analizira, formira, nameće svoje „hoću-neću“, reaguje.
To je ogromna fabrika koja ima svoj menadžment, a pod menadžmentom se obično podrazumeva direktor koji misli da sve zna, a svoje odluke bazira – na pokušaju ostvarivanja sopstvenih želja, koje često nemaju nikakve veze sa samom „fabrikom“. Taj i takav obično rukovodi nama, našim bićem. Kada direktor, igrom slučaja, ode na poslovno putovanje – onda mašinerija sama radi. Upravo to je proces sna – kada je „menadžer“ odsutan.
Problem je često u tome što mislimo da je naša svest („menadžer“) – oličenje nas samih, jer nas svest predstavlja u svetu. Da li je „menadžer“ uopšte potreban? Ako krenemo od ideje da je nepotreban, onda ne postoji individualnost. Naša „fabrika“ strada, pa i njena proizvodnja (rezultati onoga što činimo i mislimo), jer bez svesti – nema napretka, jer tada nema nikoga ko je predstavlja u „spoljnom“ svetu.
Onaj ko upravlja daleko je od savršenog. Ne vidi sam sebe, jer sam sebe i ne možeš videti iz unutrašnje perspektive. Ipak, težnja svakog čoveka jeste da bude bolji, šta god se podrazumevalo pod tim. Bolji u bilo kom smislu, recimo – da danas poštuje sebe više nego juče.
S obzirom da se čitav svet menja, jer se i sama Planeta menja, potrebno je ovome prilagoditi i nas same. I „fabriku“ i „menadžera“. Borba se odigrava unutar svakog od nas, bez obzira da li je svest toga – svesna.
Svest je kao reka, ima svoj tok i svoje rukavce. Svaka reka je specifična. Geografija te reke je specifična. Nema reke koja liči jedna na neku drugu, one mogu samo na prvi pogled izgledati slično, bez obzira što svaka reka nosi vodu. Reka bez vode više nije reka, a isto je i sa svešću. Ona je unikatna, specifična.
Svest svakog čoveka – to je reka koja ima svoju „geografiju“.Vi možete to zvati načinom razmišljanja, a to može biti i „mentalna geografija“.
Ta geografija nosi informaciju: brzinu kretanja te vode mi zovemo pamet, snalažljivost i sl. Zatim, „napetost“ te vode zovemo „inteligencija“. Dubinu i način kretanja možete nazvati, recimo, mudrošću. U svakom slučaju, mentalni procesi se događaju u ovoj reci, ali način razmišljanja se ne menja. Jedina mogućnost je – da se promeni „geografija“ svesti. Ovaj proces mnogi ljudi teško doživljavaju, jer nisu pripremljeni za njega.
Rešenje je u – Paralelnoj svesti. Svest i podsvest ne liče na „babušku“, gde sloj svesti obavija podsvest. Svest nije toliko primitivna kao što teorija zamišlja. Ne može se samo uključiti i isključiti. Ona ima nivoe. Osim glavnog menadžera, tu je i pomoćni menadžement, koji organizuje proizvodnju i prodaju. To su takođe svesni procesi.
A šta je Paralelna svest? To je kada pokušamo da uspavamo „menadžera“ koji ne zna uvek šta radi. Onda „niže rukovodstvo“ može da preuzme odgovornost – kao za vreme sna. Međutim, tokom sna čovek uopšte ne detektuje da je spavao. Za razliku od toga, kada je aktivna Paralelna svest, procesi su potpuno isti kao tokom svesnog razmišljanja, ali se svesno ne donose nikakve odluke. Ovo možda čudno zvuči – razmišljanje bez donošenja bilo kakvih odluka.
Razmišljanje bez donošenja odluka
Kada postavite sebi pitanje, recimo – da li nekoga volite, možda je vaš svesni odgovor „da“. A završetak procesa razmišljanja mogao bi da bude „da“, „ne“, „ne znam“ – a svaki od tih odgovora je neka vrsta pozicioniranja. Ako zapalimo vatru i ona gori bez ikakvog smisla – da se ne bi ugasila – ovaj način razmišljanja čoveku uglavnom nije poznat. Naime, svest je tako formirana da je njen zadatak da u najkraćem roku dođe do završetka procesa. Obratite pažnju – ne najkvalitetnijim putem nego najkraćim. Zamislite da ulazite u autobus. Hteli -ne hteli, sistem brze analize već zna gde da stanete a da nekoga ne nagazite, kojim putem ćete najlakše proći. Sistem nije analizirao najoptimalniju, već najbržu formu.
Zato je smišljena vežba koja omogućava da zaboravimo da smo odrasli i da zaboravimo nepisana pravila kojima su nas učili. Vežba se zasniva na zavaravanju svesti, da se ona ne bi bavila onim čime ne treba da se bavi. U Paralelnoj svesti i procesi su i dalje svesni, nisu podsvesni, ali ona obavlja funkcije koje svest ne razume.
Najvažnije je da ništa ne analizirate. Paralelna svest će naći najoptimalniji način da promeni „geografiju“ vaše svesti, da možda proširi deo gde se vaša reka do sada izlivala, ili da ubrza tok gde je to potrebno. Neko, recimo, ima jak automobile kojim se istim putem vozi svakoga dana i ne koristi sve njegove mogućnosti. Vozač je vaša svest. Paralelna svest to je upravo taj vozač koji bi vas bolje „vozio“, dok vi sedite i uživate.
Najvažnje je da ne gurate „vozača“; da bi on valjano, adekvatno, pravim putevima i odgovarajućom brzinom, odvezao gde je potrebno – i vas i vašu svest. Nije najvažnije voziti brzo, već adekvatnom brzinom, da se vaš automobil ne bi raspao na delove. Kvalitet mentalnog procesa nije u rezultatu nego u procesu. Brzina rezultata ne kaže ništa o kvalitetu. Ponekad je potrebno i da ne dođete do rezultata – da bi kvalitet valjao. Vežbu je poželjno raditi jednom dnevno.
Vežba Paralelna svest
- Sedite na stolicu, ispravite leđa i stavite dlanove na butine
- Dišite normalno jedan minut i osetite neutralno stanje. Osetite se neutralno u svojoj koži
- Posle toga, pažnju usmerite na oči
- Gledajte zatvorenih očiju 30 sekundi, ali bez bilo kakvog zamišljanja. Videćete mrak.
- Zapamtite to stanje gledanja
- Narednih 10 sekundi glavu pomerate skroz u levo. Pogled se ne pomera, on ostaje sa desne strane.
- Gledajte 30 sekundi pogledom koji se ostao sa desne strane. Stanje gledanja je kao kad ste gledali ispred sebe.
- Vratite glavu u početni položaj u narednih 10 sekundi. Kad je ispravite osetićete čudan “klik”. Imaćete osećaj da ništa fizički niste pomerali.
- Pratite stanje gledanja 30 sekundi.
- Narednih 10 sekundi glavu pomerate skroz udesno. Pogled se ne pomera, on ostaje sa leve strane
- Gledajte 30 sekundi pogledom koji se ostao sa leve strane. Stanje gledanja je kao kad ste gledali ispred sebe.
- Vratite glavu u početni položaj u narednih 10 sekundi.
- Pratite stanje gledanja 30 sekundi.
- Spustite glavu 10 sekundi i osetite zategnutost u vratu. Oči i pogled se ne pomeraju. Imaćete osećaj da su na temenu
- Pratite događanja u glavi 30 sekundi. Imaćete osećaj da se nešto sliva iz potiljka.
- Ispravite glavu.
- Pratite stanje u glavi 15 sekundi i otvorite oči.
Izvor: “Časopis Treće Oko – Uključite Paralelnu Svest”, 2015, Decembar, Srbija
Ruben Papian 
Leave a comment